Delo

486 Д Е Л 0 Јергсн Крузе бпо еам : внше њих од имућнијих трговчнћа нзразишс му више или мање отворено, да им се добро донао његов поступак код проФесора. Мало по мало било му је јасно. да је за све људе, којп су често пута морали слушатн, да ништа не знају п не разумеју до ли гомилати паре, било право ужнвање да чују, како баш један нз кола латннаца устаје противу надувене високе госноде. ,Деуег мишљаше Михаило Мортман, ако им ннје до чега другога стало, нека им је од мене нросто.“ Иа њега је главна ствар био канитал, а њему се у свом плану слабо могао надати код чпновника н наставннка: а ако би могао извести свој илан и сачувати се од иораженога повратка, не би му било тешко уложити ма какав труд. С' тога удвојеном вољом поче обнлазити људе и говорно је о фосфорокиселим стварима у мрачним дућанима, и заволеше га: али кад би дошло до нресудне тачке, до самога унисивања акција, ударао би несумњиво на сметњу, на извесни камен спотнцања — а то је био ироФесор. Докле год се уздржавао проФесор Левдал, оста све на иразним речнма. Та он је био једини, који је разумео ову сгвар. Он је био и учен и богат, а ако се он ннје хтео умешатн, онда је заиста бнло „нечега трулога“ у ствари, ма како сјајна изгледала. „Ако нроФесор Левдал једном занише коју суму, готов сам и ја и многн други“, рече Јерген Крузе. Бистра глава, као што је Михаило Мортман, није дуго остала нред овом смегњом. Закопча свој дугачки енглески капут за посете и учнни посегу проФесорцн. „Једва!“ узвикну она, кад он уђе „Пзвините, милостива госпођо, требалоје скакако пре да сам Вам учинио нодворење. —“ „Не, не, веома цењени господине Мортмане, молнм да сс не служите тим тоном, Вп сте један нут за свагда изгубили нраво, да се ирема менн владате енглески. Пмајте доброту сести као стари језикоборац и иоштен радикал. Ако можете остале разјарене богове, да номирите са Вашом одврагном содом, нека Вам је просто. Али овде сте мој човек, мој земљак, и свој Вашој коректности, буднте уверени, нема места код мене.“ „Дошао сам, милостпва госпођо“ — даље ннјо могао, јер нри номислн на њихов носледњи сасганак и његов иропали нокушај, да очува Формалност, обузе обоје такав смех, да су на послетку иружплн једно другоме руку : н у тренутку посга таква новерљивост мсђу њима, каква бн сс иначе начиннла једва носле дуге заједнице. „Вн сте баш вредили пара прошлога уторника“, ])ече прОФесорка п машн се шава: он је седео на ниској столици порсд стола за шивење. „Не можете зампслити од каквога је значаја за мсне, што сам једва једном нашла човека, који има одважносги да каже шта мислн п осећа. Овде до душе пма по кад шго нскога — на иример впшп учнтсљ Абел — којн се бавп новим н слободоумнпм ндејама, алп са свим тајно, као да је то каква оиасна експлозивна магерија. —“