Delo

„Што у ствари н 1сете, милоетнва госпођо ! Зар ннетв и самп вп^ дсли, како су весело скакале наше бомбе у лице учсној госпоцп?" „Да. ту имаге право ! Док год сам жива, нећу заборавити лица адјункта Албома. често сам сс бојала, да ћс се угушнти. Али — а ргоров — да ли сте помнслнлп на иоследнцс Вашнх смелнх рсчп онс вечерн'? Трсба на нме да знаге, да се тако ш го нс трни у овој вароши. Са мном је го друга ствар, ја сам овде у својој кући н свп знају да за ме нема лека — а сем тога сам ја и женска! Али с Вама —" „Ах, мени баш н нпјс сгало до каквога особитога мншљења ове добре вароши." ,.Алп. драги господнне Мортмане, Вама тек мора бнтп особито важно, да учнните добар утнсак." „Та да, у колико човек увек мора желетн, да оставн добар утнсак.“ „Не, не, ја мнслим на соду п све онс друге сграшие стварп које хоћете да граднте.“ „Ах тако ! Ви мислпте на нројектовану Фабрнку! Од тога као да за сад бар неће ништа битн.“ „Тако'? То би евакојако било неугодно за Вас. Мој муж мп нре некн дан рече, да му се чинн, да је пово.ђно расположење међу трговцпма.“ „Верује ли-он у то'? Ја сам на жалост дошао до другога закључка : свакако мислим да скоро отпуту]ем.“ „Да отнутујете'? Одавде ?“ „Да се вратпм у Енглеску.“ „Зар нануштате Фабрику ?“ „Наиушгам, бар за нрвп мах, не могу да успом.“ „Али то менн нпје доста“, узвикиу проФссорка : „једва сам једном нашла паметнога човека, с којим могу да говорим. п сад хоће и он да нде. То никако нс сме бити! Нрпчајте мп свакојако, што тој ствари стоји иа нуту '? Зашто моратс да напуштате '? Воје се ваљда за свој новац, овп ситнп харпншки краљевп '? „Сптнп баш нису најгорп.“ „Зар се уздржавају велпкс куће. Внтп пли Гарман и Ворзе'?' „Још више !“ „Још внше ? То нс разумем.“ „Хоћу лп у поверељу да Вам клжем. мптостнва госпођо, о кога се разбпја Фабрика '?“ „Рецнте мп, али брзо." „() Вашега сунруга.“ „0 Карстена е-Фора '? Али драги господпне Мортмаие. он се тако ннтерссује за Вас !“ „Наравно! Господин нроФесор бно ,је крајње л.убазан прсма менп. али — “ „Дакле, али.“