Delo

48* Д Е Л 0 „Али неће да сс заиише за акцпје.“ „Та—ако! То је баш чудновато. Пначе слушам од људн, да је мој муж јак V новчаннм стварима. Чујте, госнодине Мортманс, ])ец /ге мн једном нскрено — међу нама буди речспо — всрујете ли Ви сами у Вагно предузеће ?“ „Желито ли да видите иацрт, милостива госпођо ?ц уиита Мортман и маши се џепа. „А, немојте ! Али одговорите ми : ВоруЈете лп сами ? —“ „Пмамо овде“, нрекпде је озбиљним службенпм тоном“, „како видите. чнгав низ анализа —" „Оставите мс на миру с тим Вашим одвратшга анализама“, зацерп се проФесорка. „— Па после подробан предлог са предрачуном“, настави Мортмап, и беше немогућно даље говорити с њнме коју паметну реч. ПроФвсорка уживаше још за часак у његовом служшном тону н у њ говом оппсивању посета грађанима ове верошн, док се не диже и опрости. Кад је био отишао, размисли се про1»есорка о овој ствари: баш би било нспријатно, када бн збиља отиутовао. Реши се, да пита свога мужа, зашто не можс да уппше неколико акцнја, ако све од њега зависи. ПроФесор одговори — разговор се заиодену за ручком — да му јс пачело, да нс улаже новаца у варошка предузећа. „Али ово би јамачно било врло успешно? “ „Свакако ! Могло бп ностаги са свим добро нредузеће.“ „Иа одговори ми, Карстене ти се јамачно нешто разумеш у овој твари : верујсш ли тп шго у ову Фабрику ?“ „Право да кажем: Ис верујем — и то с тога, што сс и сам мало нлп нн мало нс разумем у практичној хемији, а други, којп треба да даду новаца, још мање знају него лн ја : тсшко да ће сс из тога развитн добра радња.“ „Алн Моргман ћс управљати радом, а он се тск разуме у послу. је ли ?“ „Можда, а можда п нс. Фирма његова оца нцјс баш врло впђена, а енглеска кућа, која се непрестано иомиње, нпјс још нпшта запнсала —“ „Алп мислиш лп тн на • све згоде, које су везане за положај V Мортман је сам у Енглеској уредио такву Фабрпку, па — “ — „Јеси ли тн скоро говорила с младим Мортманом ?“ „Јссам, био јс јутрос овде у посети. Причао ми је тада, да му ннје могућно, да дође до уписивања акција, ако ти не почпсш.“ „Ах, сад ночнн.ем разумети, и госиодин Мортман је тако лепо израчунао “ „Срам тс бпло, Карстене, ти све мислиш. да људн исто тако рачунају као ти. Он ми јс све природно пснричао, п није нн њему мени 11ало на ум, да треба да се умешам у овс стварп.“ н II