Delo

0 Т Р 0 в 489 „Ах, Мнхаило Мортмаи јс свакако —“ „Познајем но теби, шга сп рад казатн: из Бергена, рене нроФесорка нешго горко. „Па да, тако нештои, одговорн проФесор: „ако ти у осталом желпш, да узмеш удела у овомс нредузећу, немам ништа иротиву тога : Записаћу онолпко акцнја, колико хоћеш, јер новац је твој.‘* „Знаш, Карстене, да нисам рада, да тако што слушам, с новчанпм стварима нећу да пмам посла : нпкако нсћу да ради мене уппстјеш акцијс.“ ПроФесорка обично у говору постајаше жестока: али би њен муж онда био у тодико умеренији „Па инак ћеш имати акција, драга Венке“, одговорп он, „познајем по теби да си гоме рада; бар ћемо п задржатн твога драгога Мортмана."' Аврам погледао је час оца час мајку. Он иије ништа разумео разговоре : али је видео, шго је већ често приметио, да је мати жестока, а отац благ п пријатан После поднс требао је као обично да ради са МариЈем алн нијс имао во.ве за то. Било је ирвих дана месеца маја и они су понављали све предмете за страшни главни исппт, којп је пмао да пресудп судбину малога Марија. Зато је овај марљиво седео крај књига, док сс међу тим Аврам слабо кидао за то. Сунце је обасјало красно зелсннло рибнзала у врту, а на небу није било нпгде облачка. Аврам се све сирдао с грчкпм и с матемагиком на великн ужас малога Марија, п на послетку псвајућп очита Понтопиданово ,тумачење светога ппсма, крје су у школи седмп или осми пут всћ прешли. Марије се с.мејао и молпо наизмеице.; алп с Аврамом сс није више могло нзпћн на крај, он бацн све књиге на постељу и узвпкну : „Хајде, да се навесламо и да пецамо рибу / Марије није нмао довољно снаге да се одупре, а онп отпловише луком и пецаху рибу дивне пролећље вечери. Последица овога јс била, да је Марпје сутра дан наопако ирошао. Всћ свест, да се није тако добро и уредно спремао као обично, збунп га и поколеба га н код на простиЈпх стварн. Уз то се још на несрећу дсси, да је.ректор дошао на Албомов латннскп час, да нрисуствује часу, као шго је кад и кад чинпо, кад је стигао. ' Албому је дакле било стало до тога, да сада на крају годннс рекгору покаже, докле су драги ученнци под њиме дошли : зато је прозвао прво редара на Марпја. Авраму је било, као да седи на угљевљу: он је Марија иознавао скроз н скроз, и знао је, како сс његова велика глава прн најмањој ситници укочи, нарочиго још када га шго збуни. Већ је прошлога часа на грчкомс ишло свакојако : али бодл.пкаво прасе допустило јс с највећпм иризрењсм, да Аврам све дошапгава. За време одмора ])екао је Марије Авраму :