Delo

НЕМАЧКИ УНИВЕРСИТЕТИ 523 ничка школа, позната впша школа у Болоњи. Нсмачкп унпверситети јодва допиру до друге ноловине 14 в., много млађи од старих университета у Француској, Енглсској, Италији и Шнанији. Као немачкн нрвп универснтет обпчно Немцп својатају прашки, (1348), основан за Карла Луксспбуршкога, као други у Вечу (1365), који подигоше Хапсбурзи. Крајем 14 веке ноничу университети у Хајделборгу (1385), у Келну (1388) у ЕрФургу (1392), (последња два основали градови у којима су). Овн университетн носташе кад се расу париски због црквеиог раздора, а Келн је и пре бпо знатно место за црквено научно школовање. У њем учитељеваху у доминикаиској школп А11> е г 1 п 8 Ма,о'ПИ8 и То.ча Аквансмс, у малобраћанској школп Бппз Зкоћгз. Кад јс попнкао хуситски спор, и немачки ђаци били пјшнуђсни иселити се нз словснскога града, посташе впше школе у Лајпцигу (1409ј и у 1’остоку. Од седам универсптета ирвог доба свн су до данас дотрајали сем двају : келнског и ерфуртскога. — У другој псриодп оснивања немачкпх университета, хуманиетичкој, поннче девот новнх: у ГрајФсвалду (1456), у Фрајбургу (1457), у Базслу (1460). у Пнголштату 1472), у Триру (1473) , у Мајнцу (1477), у Тибингену (1477), у Витенбергу (1502), у ФранкФурту на 0. (1506). На старом месту сада иостоје још чстнрн, ирва три шго су споменута и тибингенски, а од осталих су једни укинути, а други преведенп у нова средишта, као инголштатски у Минхен (1826. а мало времеиа у Ландсхут), витеибершки у Халс (1817), ФранкФургски у Бреславу (1811). Право је име университетима за средњега века з^исПит §• е п ег а 1 с, прама зПгсПит рагНси1аге, меснрј нли окружној школи, онп су школа за сво хришћане без разлике народности и земаљских међа. Пмс ип I VегзН аз означавало јо но школски завод, веК иолитпчко удружсње учитсља н ђакд, које има нрема различним повластпцама ноложај јавног-нравног тела) друштва, тако сс п говорило о шпусгзИаз ша»јз1гогит е! зсо1агтт Рапзпз охгзНппиш, о ппГуегзИаз зћгсШ Рга^епзгз \ Геп11СП818. Мало по мало име шгГуегзпаз стало је оншгим назнвом, само сс данас додаје и ишуегзИаз Пћегагшп. Немачки уннверситотн нису као Францускп п талијански раслн н Ј^азвијали сс већ грађсни по готову нрегледу. Светскс п духовнс власти имаху учешћанри оснивању њихову : иаиа јс иризнавао бу.том завод као унивсрситет, даровао му иовластицу, да даје иаучне стенене као завод за зћкПшн §епсга1е или и рпуПе§1а1ит. Наука је спадала у опсег црквенпх власти, алн порсд паие стаде п цар као утакмичка власт, основа јо била према „царском“ тј. рпмском ираву ; месни се владалац брине о спољашњем одржавању зћкНши-а, добива новластично нисмо (булу) за нодизањеод курије п од цара ; обдарује заводкућама и дохоцпма, црквсним задужбинама, што су већ постојале и за тај случај основане; он даје учитсљима п сколарима друштвспа права, изузетие новластнцо од светске судске власти, самоуправу, повласгпцу да нс плаћају данака п друга права. —