Delo

Д Е Л 0 524 Првп су се немачки университети уредили према париском : као школски завод у четири факултета, као политичка заједница у четир нације, прво се тицало обуке и испита, друго суда и управе. Факулгетима су старешине декани, врховна власт за шпуегзНаз су гесФг и сопзШиш. а на челу народа стоје нрокуратори (стараоци). Университетп млађег но' стања изоставилн су деобу но народима, само Факултете задржаше : од старијег оста, што је ректор биран и нзмеђу сколара, кад шго су бпрани кнезови и властели за ту дужност. — Прича се, да су хиљаде и и десегине хиљада походиле университете у Ирагу, Бечу, Паризу п ОксФорду, а то се потврђује према уписним листама, које су у архивама пронађене, и ако према тачнијим проучавањима извора напред споменути бројеви изгледају претерани. Паулсен вели, да се може узети за велике немачке универсигете, да су бројали преко 2000 ђака (зиррозИа), мањп коју стотину. Већина је опег била у ниж. Факултету, ГасдФаз агПит, од 16 в. фнлософ. Факултету: од виишх је Факултета нравни пмао највпше, на богословски, док је медицински био с најмањим бројем слушалаца. Средњовековнн се университет јако разлпкује од садашњег немачкога: то су биле велнке пнтернатске школе ; ђацп и проФесори, бар уметннч. Факултета, наставају у зградама университетским. Сваки унпверситет има једну илн више соПеопа (со11е§ез у Енглеза, у немач. со11е§. ирсдавање, предмега), и раес1а§о§шт за мале латинце ђаке). Ако нису универ. кућо у стању сместиги све слушаоце, допуштено је бпло држати нриватне пансионе магистрима, бурсе (откуд немачко „1шгзсћ“, прво соПе^шш, на онда становник бурсе јужнонем. изговорено ,,ћигзсћ“). Жпвп сс као но манастирском тинику, имају опште сувоте за спавање, јело, рад, нредавања, зћића ћасиНаПз за већања та§лз1тит, исто тако собе за магистре, ћелије и коморе (којо се не греју) за ђаке. 5 чптсљи су нежењени, ученици су обично од 15—20 године. Све је одређено нравилпма од стране уннверситета: буђењс и легањс, оброчио доба, одећа, настава, врсме репетицнја (гезишрћопез). — Забрањепа јс внка, скитња, ношење оружја, довођенш жена, али п тада су се те све забране обилазиле као увек. У вишим Факултстима броЈ локтора нијс био велнки : 3—6 богослова, толико правника, 2 нлн 1 мсдицинара; најслободнији су медицинари. У обуци иомажу учитељпма бакалаврп. Впше јо п доцената као и ђака у Факултегу агћиш, у велпком универсптету 20—30 и впшс. Старијп живе у колегијама, имају и како доб])0 иа ужпвање : већина без сталних доходака, завпсна о плати ђака (за паисион, иепитне таксе и школарине, раз1из, пипегуа1). Учитељевање је овдс више лрслазнп ступањ, нс трајни позив: често су магистри, што нрсдаЈу у нижем <1>акултету, слушаоци у вишем, да добију његов стенен. Кад дођс из ниже школе ученик, од 14 илн 15 годпна, који је наставпн језик — латииски — паучио, ради студпја, прво му јс побринутп се. дл га ректор уппшс у уннне]н‘нтетскс књиге (нматрнкулује),