Delo

НЕМАЧКИ УНИВЕРСИТЕТИ 525 илатив особиту таксу, од које се ослободе нлп ргор!,ег раирег!а1ет или ађ геуегепИат (познатих научника или од њнх препоручених ђака). За тим се јави учитељу уметности и замоли да га прими у број „сколара“. По што је „ђеапиз“ извјшшо проиисне обреде при ступању у уннверситет, постаје студчнт (зсо1агЦ зикЈепз). Суделује на нропнсаним предавањпма и вежбањнма 1аси11аз агНит, а не зна ли лагинског. сместе га у раес!ео'оили код учитеља, да то научи. Уметнички течај траје 3—4 године, подељен на два дела испитима што пх после двогодпшње обуке полаже студент, из логикс и физикс : докаже ли, да је прописана предавања уредно походпо, суделовао у иотребом броју днспута и научио, колпко се иште — добива академски учени степен ћ а с с а 1 аг 1 и з - а (доцн. ђассакигеиз). Псшгги н ироизвођења бивају у одређено време, обично групимице, кад се нојединима одређује одређено место. После даљих студија, за више година, из философ. наука, Физике н математике с астрономијом, матаФнзике и пс.ихологпје, етике с полнтиком н економијом настаје другп исиит, друга промоцпја за та§чз1ег агНит. Тако ц у вишим Факултстпма. Новп је та^хз^ег агНшп био обавезан, што је вредно нагласиги, читаги две године у зћиИшп-у т агШшз : (1пеш11ит сотр1еге). С тим се хтело двоје постићи: одржање школе, без које обавезн I настава не би могла ностоЈати у артистичном фукултету због немања особнте плате за учитеље ; а за тим усавршавање магистара, је}> се у средњем веку судило о учености по подобностн учити друге. Тако су још бакалари суделовали у настави, предавањима и нретресима-споровима. У поступном уздизању научних степена: зсо1апз, 1)асса1агшз, тао-Шег имамо слику и прилику одношаја у срсдњовековном занату : ученик (шегрт), помоћник (калФа), маЈ’ето}>. — Свршити нижи Факултет и још један внши бешс реткост, већина иступаше пз уннвсрснтета не добив ни нрви учени степен, ћасс. агћ, данас се на нротив највише полаже на довршавање погпунога течаја, по што се за сваку угледнију службу тражи припремност, шго у средњем веку нијс тражено, шта впше ни да се иоходио университет. За духовну службу, а на њу се највпше обраћало иажње, нцје потребно било имати ,,научних“ знања, осим латинскога, о чем Ј*е.кандидата исннтивао владика, нрс но нгго га посвети у чнн. .Још краЈем 15 в. већнна духовнпка не бсше добила образовања на университету. За више се духовннке свс више узима као погодба и морална обавеза, да је походио уннверситет : капитули („каптолп“) задржаваху одређен број места за одлпковање науч. степенима богословља. II нрлвно је знање све знатни с ностојало за вншс духовништво. За незнагне положаје преноручује већ та». или ћасс. агћ, шга више сведочанство нматрикулацпје у университету. Обично су старц университети у одређ. размацима временима слали духовној власти гоћиН, сиисковс чланова университета, уређсне нрема академиском реду, до иростога зсо1апз- а. — Као главније задатак у средњовековној унивсрситетскрј наставн дати оно. што јс ноуздано од научнога знања. Вогогловија црне своје зиање из „откровсња“, свето је