Delo

526 Д Е Л 0 писмо (засга радчпа) ирво и последљс врело и најјачи ауторитет. За разумеваље је од значаја црквом усвојено тумачење. Обрађнвала сс и у спстем сводпла ова верска садржина нрнродним разумом, тако су носталн онп велики богословски системи средњега века. главни предмст богослов. обуке. У правничком Факултету као основа наставн служе велнке збпрке римског п дрквеног права, при чем сс узимају у иомоћ коментаторп и речницп. У медицпнском Факулгету за основу настави узети су снпси Инократа н Галена и некп доцнијп коментатори нм (арански). У аргистичком (слободних вештнна) Факултету најпосле уче сс ФилосоФСке, све теориске науке, колпко се могјт црпсти из прпродног разума. Језгра је наставс и овде у каноиским уџбенпцима, понајнре у Аристотеловим снпспма: у математици Еуклид, у асгрономијн Нголомеј за тим и некп новпји уџбеници, као 8шппш1а Ре1п Ш»рап*1, Зрћаега Јована Је 8асго Возсо птд. — Што се тиче облнка наставс, свуда .је састављеч нз два дела: предавања н диспута. Предавању (1есИо, ргае1есНо) је посао да саоншти научно градиво. Чита се и тумачи један канонски текст, на пр. снис Аристотелов у латинском нреводу; нема диктовања, јер се узима да слушаоци нмају текст у рукама: Лежпште је у тумачењу. Као шго за нравне текстове имају удешени упгбив тешоиа1е8 (правила у стиховима), тако н за друге. — Дисиутима (сноровима) задатак је, да се привикне на употребу научне грађе, онн су знатни колнко и сама предавања. На велнкпм јавним дисиутима јав.ља се цео Факултет, магисгри п ђаци „у уннФорми*ћ Један од магистара ноставља тсзе ;спорне тачке) ; остали магпстери нанадају - тезс доказима у облику закључака : бакалири бране стављене тезе. Бивалн су и дисиути удешени за ученпке под унуством магистра и бакалара. Како су обавезнн били диспути, види се и по том, шго су казнилн магистре, проиусте лп их. Ти су дпспути бнли одлично „средство“, да сс поможе усвајању знања и у свикавању служити сс њим, да се држи у нрибраностн знање п да се лакшс схвате туђе мисли: позната јс уметност (виртуозност) средњовековних иаучника. Данас јс са свим другојаче : за научнике за многе стварн служе вслика дсла за обавешгај (КасћзсШа^ећисћсг, рус. „снравочнил" . Диснутације сада, вели Паулсен, нису могућне на немачки.м университетпма. Пре свега, што је иачпн живота другојачији (нема заједнпчког иаставања ђака н учнтеља) : а иосле што нсма иринознатс основс — философскпх начела. или ауторигативне школске фплософнјс, каку имаше артистпчкп Факултет у Аристотелу. II. Разкитак ие.мачког \ никерситета у ново доба. Срсдњи вск од новога одвајају времена великих пок])ста, обнове класичкнх студија п рсФормацнје црквсног преображаја. Оба крета оставила силнс т|>агове у унпверситотеким одношајима. су по