Delo

ИКМАЧКИ УЈШВЕРСИТЕТИ 527 У пемачке университете доспе „хуманисмус“ првих десетина година: „сгаро“ и ,.ново“ бнју тада одсудан бој. Ново образовање н носноцн му, нссннцн н беседницп одбацују са свим : старннски начпн наставе у-унпверситету, особито философски н богословски то нм је и облнком н садржајем необично ружна п одврагна варварштина. Најленшп споменнк те мржње и ирезнрања хумаииста нрема старом универснтету имамо у Ер18к)1ае о1)зсигогит уггогшп, иоетале 1516 год. у ерфуртском нссничком кругу, сакупљену око МиНап-а. Научне снаге хуманнсма застунницп су НезМегтз Егазтиз и КеисМш. Последњи јо за јевреЈСке студије, а и грчке стекао велнких заслуга. Ерасмус је учно Нсмце нроотом и елегангном латннском „беседнпштву**, будно осећај за утанчсније образовање, крчно нута Филолошко-историскнм нстраживањима довео у свезу са студијама о нов. завету хуманисам с богословљем : он је нреко сколаетичке богословије ирешао на п]»анзв о])е п старе оце. Међу тпм ннје се нримао учитељ. службе у унпверситету, голико пута нуђене му. — Ново се учење шпри све више, око 1520 нашло је приступа у све веће университете. Новнм се студијама поклања внше пажње : 1-во класичка латинеки потискује црквени: римски пнсцп, особито песннци, постају нредмет прсдавања као нрегледп истннско поезпје: новн хуманисгнчки нреводи Аристотелови истискују старе : 2-о грчки се језик узнма за предмег артистич. студнја. Првн су пемачкп знатнп јелинисте : Рајхлин у Тибингену п Пнголштату, Меланхтон у Витенбергу, II. Мозеланус у Ллјпцигу; нрви латиннстн : Конрад Целтес у Бечу, Еобанус Хесус у Ерфурту, X. Бебел у Тибингену. Насга покрет за реФорму цркве, гако да хуманисам од 1520 год. догле арпстокр.-светскн нокрет хуманистички, нремаче и надјача нови куд п камо моћнпјп н дубљи покрет, верско-народни, реФОрмацнскн. Испрва сс чинило, реФОрмација само ноЈачава хуманисам у мржњн против сколаст. фплософпјс п Рима — али то је сва сличност. Нови људи с реФОрмагорскнм тежњама нмаху са свим друго мете, којима жуђаху повесги народ немачки. Лутер је човек унутарње, антнрационалнс п супротнс цркви побожностп, Хутен човек рацноналног н слободњачког хуманисма. Хуманисте су ве 1» после 1522 8, оставнли реФОрмацију, покрет који је још мање расположен студпјама но н сама црква. У прво својо доба реФОрмацпја је изгледала непрпјател. школи н образовању, јер тада се нозатвараше школс н университети, тако да п Ераз.мо изрсче : ић1 ге^па! Еикћегашзтиз, 1ћ1 пНегНиз Писгагпт. Али још ие бп раскинута свеза међу хуманисмом н рсФормацијом, Меланхтои је одржаваше. Он је поред свих бурних иокрста п незгода, што снађоше нсмачку школу, успео да одржп хуманнст. студнје у немачким университетима : од 1518—1560 радпо је евојеки у Витенбергу, сам застунлјући чигав Факултет. иредлјућп гогово све предмете пз областн ФллосоФСке н Филолошко-историске, кака ,је тада била. Тлда беше најмногобројннјн вптеибсршки уннверситет у Немачкој : стецнште мла-