Delo

528 Д Е Л 0 дежи нз еве Немачке и далеких крајева јевронских. Дуго после тога нословаху у школама ученици му, а књиге граматичке и философскс служаху као уџбеници у школама н университетима. Од доба рсФОрмацпјс Паулсен дели историју немачких университета у три епохе: прву до краја 17 в., другу у 18 в., трећу до данас. У првој су епоси немачки университети нокрајииски, вероисповеднп. После сељачких ратова настаје стварање новнх цркава на нротеетантској основици. С месним црквама у свезп су университети за 200 потоњих година: протестантски се и католички университеги обнављају, уз то п новп оснпвају. Први је нов иротестантскп уииверситет у Марбургу (1527), иа у Кенигсбергу (154-1), кад се духов. ред претворио у световну државу, па у Јени (156(3), кад се саксонска лоза подслила на ернестниску п албертинску. Поред малих средстава и мале државе град муза на Сали и до данас заузима впдно место. У брауншвајској области основан бн университет у Хелмситету, у 17 в. јсдан од најчувенијих иротестантских университета, славан својим нроФесорима, богос-ловом Каликстом п полнистором X. Корнингом, оснивачем историје незг ирава. У 17 в. спадају V ред знатнијих униве])снтета университетп у царским градовима Алтдорфу и Штразбургу. Мањег је зиачаја Гисен 1607 у хесенском Дармштату, одвојио се од калвннскога Марбурга као нротестантскн унивсрситет. Има још внше месних университета без великог значаја основаних 17 в. — 11 католичка Немачка приања за основање новпх уиивсрситста: владика аугзбуршки осиова у Дилингену (1549) центар студпја за католичку Немачку, за тим владика-киез Јулије у Вирцбургу (1582): владичанске су установс университети у Падеборну, Салцбургу, Оенабрику, Вамбергу: у држави Хансбурга нонпкошс Оломуц (у Моравској), Градац (Грац у Штајорској), Линц, Инсбрук. Већином су то теолошко-ФилосоФ. школе, непотпуни университети под управом језуита, Од тих многпх университста данас јо остало у животу нет их: у Марбургу, Јени, Кенигзбергу, Гисену и Килу, п обновљен у Штразбургу: од католичких осга вирцбуршки у Баварској, Грац и Пнсбрук у Аустријн. Расцеиканост верска н државна иђашс на руку оснивању новпх университета: свака област жељаше имати свој университет, да обезбедн учсчке месне цркве, а носле да не иушта у свет децу својег краја, у туђе школе и задржи новац у земљи. Нп средства сс нису особита нзискнвала: неколнко хиљада златнпка или талира као плага 10 нли 12 нроФесора, стари маиастнр за школске потребе; ако и тога није бпло, обично се месној школн добивала титула §утпазттаса<1егтсит или Шиз1те, чесго с универсигетским новластицама, које је лако бпло добити од цара. Унивсрситетима овог доба иедостајс оне онште црте сгарих, оне слободе у кретању без обзнра на државне мсђс п народнс разлнке: државне а ноиајвише међе верског опсега ограничавају п университетску терпторпју. Није се могла спутатп склоност .младих немачких научника