Delo

НКМАЧКИ УШ1ВЕРСНТЕТИ 529 ка нутовању: алн јс надзор над науком вођсн оштро н плаш.виво, као шго је н ирс било илн што Ке доцније бптн. Што се тпче урсђења универснтета п начнна учења, у ово су доба задржали старинскн облик: али 1засса1агшб ншчезава пост\шно у 16 в., а ша^кЦег замсњује одличније бос1ог, само се одржао до 19 в. та§чб1ег агПит. — Богословскн јс Факултег првн и још впшс јс задобпо у врсдности, јер сс за духовнике иште богослов. студија, ученост добнја впше нриступа у обема исповедима немачког хрншћанства. Нротестанство иреко бпблиских студија запада опет у схоластнчку догматику. — II правни је Факул гет у сувременој државн добио: учени судија замени простога суца (бсћбИеп). У наставн се нромсна догодила што је систематско излагање днсцнплина замснило тумачсњс канонских текстова: тоз ^аШсиз заменио тбз ИаПсиз. — Медпцпнскн се Факултет најспорије развијао. п ако се у самој наставн отпочело с иреображајима: одвајају се анатомнја п Фнснологија од нредања н текстова н властнго посматрање добпја своје место у нзставн. — Философскн Факултет (1аси11аз агБит) остаје нрн старом, као конча нзмеђу ниже школе, у којој су се учпли само језици, и Факултсга, који су давалп научну стручну снрему. Поглавито се тежи, да се школски течај донунп онштим философским наукама: језгра се настави састоји у Аристотеловим списима о логнци, пснхологијн, метаФпзпцн, етицн н нолитици, плп по орнгинал. грч. текстовпма (а гада су већ пронађсна Аристотелова дела у орпгиналу) илн у прерадама н самосталнијим уџбеницима, којима за углсд служаху књиге Меланхтонове. Поред философског нма и хуманистичкн течај, нредавања о класицпма с вежбањнма у беседништу н поесији. алп то све слаби што се даље одмнче од века хуманисма. У 17 в. већ нзумпре латннска поеснја: коју прво у дворовима истискује Француски и књнжевност му п ностаје главна студнја скоро нун век. Као што је у 16 в. схоластичко-средњевекнвно Јзбразовање посгало застарело, и излазило из моде, као нешто смешно, исто тако бива с новим клаеичко-хумаппстичким студијама. Г1редставннци беседнишгва п несннштва тугују н жале сс како се оетављају лене науке п враћа к варварству средњега века. Стари се црквени начин живота универснтетскога оставља; а том је било внше узрока: иро сс учптељи-духовнпци нису женилп, поред тога се нродужило време учења и, шго је знатно, вннш Факултети добнвају иретежје, а они н п|»е ннсу потпуно потпадали нод колегиски зант. Још и у 18 веку обично су студенти наставали у нроФесора. ^ з унпверситете се осннвају конвиктн, о грошку земаљском илн нриватних завештаја, у којима се синови ге земље издржаваху, да после одслуже у црквеној или школској служби. Конвиктп се примнше и за месне нпже школе, у којпма се дечаци спремаху за вигае с-тудије. — Тако је то трајало све до иочегка 18 г,.. у к<не су доба сналп немач. унпверснтети на наЈтање нити нгго се тиче утицаја н углсда Дворовима, у којима се усредсредила нросвета тога доба, они нзгледају као остареле н проиале установе. Лајбниц више воли дворове, у којпма се нада наћн разуме-