Delo

Д Е Л 0 530 вања и помоћи за својс нланове, него лн да сс ирими дужностн па универснтету. Унивсрситсти су од слаба утицаја на народни жнвот и мишљсњс. Кад сс уиореди број сачуваних нмена учитеља, што учите.всваху 17 века, видн се, како је веома мален ирема бројевнма 13 и 18 в. Университетски је живот у ово доба иостао необично суров, иодивљао: ниће п кавга цвегаху у половпни 17 в., тако да с'е држава морала уплетати п заводити иоредак. Другу епоху новога доба у универоитетском развитку чнни 18 в. Основани су новп протестантски унивсрситети у Халама (1694) и Гетингену (1737) и у Ерлангену (1743), сва три и данас у пуном јеку рада п напретка. а католички у Бреслави и Минстеру. — Хале су добиле обележје у раду тројице: Хр. Томазиуса, правника, који је иравној науцп дао иолста, богослова А. X. Франкеа и фнлософи Хр. Волфа. Томазиус јс ученнк Сам. Пуфендорфа. који беше први учитељ ириродног права и заузимаше нрву катедру тога иредмета, основану у Хајделбергу (1662). Као човек новог образовања, Францускога — дворскога, није много ценио ни схоластичку философију нп хуманпстнчко беседништво, исто тако ни богословско православље и цепидлачко правништво, због чега јс, као НЈШвагни доценат у лајпцишком университету, с овим дошао у оштар сукоб. Он се мораде уклонити н отићи у Хале, где је леио дочскан : језгру унивсрситету основану 1694 састављаше круг од ученнка, што се око њега стече. Правац богоеловском Факултету одреди Франке, главнп представннк ииетизма, који исто тако нс бешо радо гледан у „иравоелавном“ Лајнцигу; он упућује богословље на проучавање св. иисма с верског гледншта п на практично хришћанство. Величанствена установа дома сирочади у Халама, коју он подиже, послужи као месго за вежбаоницу у хрпшћанству и у обуци омлаДпне .његовим ученнцпма. Другс половиие тога века ■ предаваше на богослов. Факултету Јох. Сал. Семлер. оснпвач КЈштпчко-исторнског нроучавања светога ппсма. Од највећег је значаја био Христ. Волф. крјп јо учигел>евао у философ. Факултету у Халама од 1707—1723 п 1740—1754 (у том нрекиду од 1723—1740 учител>евао јс у Марбургу). Пјјогонство његово од странс Ф|шдриха Вплхелма I п славни нов])атак од странс ФридЈшха Великога унраво обелсжавају нЈуекЈЈСтне тачке тога доба. Примање његовс философијс доносе пад схоластпчкс иа немачкпм универсигетпма. Дотле се настава у философијн огЈканнчаваше на предавање п усвајањс уобичајоне школске философнјс 1 А|шстотелова учсн.а у об]>адн Мсланхтоновој), ноглавпто се ишло да сс да Формална п]»шрема за богословске студпје. Нова сс ФилосоФпја обраћа самому ]>азуму; „УепшпШ^е 6е(1апкеп“ зову се оиштим пмсном ВолФова дсла нсмачки. Нс ћс јој сс п даље да остане апсШа Дћео1о^Јае, всћ ,га тражн бсз иред])асуда истнну: матсматнка н јсстаствсне науке служс јој п])ема тадашњсм стунн.у као основа фплософнјп. Исто тако оставл.а сс на с г])апу трансцсндентно тумачењс морала п п]>ава: основа нм се пјнчкк п на нрироду човска и друштва. У ХУШ в. ВолФова филосоФцја паће прпсгуиа у све немачке протестантске универснтете: под