Delo

НЕМАЧКИ УННВЕРСНТКТИ 531 утнцај „разумне мислн“' нотиадоше н виши Факултети, нре свега богословље и правништво: као главна максима беше мото: „шсМз о1ше иигехсћешЈеи (јгшн1.“ Немачки уинвсрситети миого имају захвалити Волфовој фнлософнји, што су сс вииули из оне неномичностн и устајалости XVII в. н задобнли иредводничку улогу у умном животу немачкога наро ш. Паулсен вели, да се можс објаснити, што университсти западних суседа нису задобили такн зиачај у историји тнх народа тим, јср не усвојише сувременс ФилосоФнје, оставши на верском гледпшту. У Енглеској н Франиуској духовн-предводннцп раде нзван университета, док у Немачкој у љима. Хале су славне, што су стекле ирви сувремени университет: ту се нрво утврдило начело НћеНаз рћИозорћашН, које је у основи сувременог уинверситета, начело слободног нстражнвања н слободне науке. То се лепо н ноимало у Халама. 0 прослави дана рођења осниваоца университета (1711). говорио је проФесор Гундлинг бе Н1)ег(а1е Гпс1епе1апае, узносећн новн уннвер итет као гврђаву слободне мислн и завршив: УегНаз ас11тс ш шесНо розКа ез!; срг1 ро(ен( ас18сеш!а(. сргг аггс!е(, гарга! : е( арр1аис1ет1Д8. Док егарнја университетска настава сматра да постојн нстина, коју само ваља саопћити, а власт има права, да пази, да се не нредају лажна учеља : новн университет претпоставља, да истпну треба гек тражити, учењу јс посао да обучи и упути у томе. Истом сада је унивсрситст појмио стање, што га је створила реФормацпја. У Гетингену сс јавља друге ноловине ХУШ в. такмац Халама, којц нх у скоро и надмаши. Крајем тога века Гетинген се цеипо као племпћскн уииверситет: ту се учаху граФОви и барони светог римског ца}»ства у Шлецера п Питера државним и правним наукама. Мосхајм предавао је, уз црквену повеснпцу, богословље и одабрано црквено беседннштво, а Ј. Михаелис опеп(аПа. У Гетингеиу учаху Албрсхт од Халерсг п наследннк му Блуменбах антропологпјп фнзичкој, даље чувенп астроном Тоб. Мајер, даровптп Физичар Лихтенберг и елегантнп математнчар Кестнер. У Гетингену је колевка и новим студијама археолошким, јер ту Ј. 31. Геснер п Ј. Г. Хајне отворише ново обзорје нри изучавању старина и нроучавању класичких писаца: нијс стало до ироста угледања грчког п латинског, до мртвс ученостп. већ до живог, васшггног познанства са старим писцима, најбољим узорима у уметностн и у укусу. Тако сс јавп нови хуманизам који ноново ноставља прн проучавању старих нисаца појмљиву, човечанску мету, нстпче као задатак му: неговати осећај п укус за оно, игго јс лено н нравилно у књижевном ирсдстављању. Нови хуманизам другује с немачкпм песништвом, које се тада почело развијати. те Гетинген бешс његово средиште. Поредећи стање немачких университста с краја XVIII в. еа стањем, како јс било с краја XVII в., може се пзвсстп неколнко одличнпх }>азлика: 1-во рационалистичка ФилосоФнја истнскује схоластичку; 2-го не уче се више стари језнцн само }»ади угледања, већ ради оиштег хуманистпчког образовања: 3-ће немачки језик, прс.ма том, замењује латпнски; ДЕДО 35