Delo

532 Д Е Л 0 4то начсло слободног истражнвања и учења прожима свеколику наставу: 5то нестају стари диспутн п изобичајавају с-е нре употребљаване књигс : оснивају с-е семинари (филолошкп у Гетингену оснива Геснер, а у Халама нознати „Филологи Ф. А. Волф) ТреКу еиоху у развитку немачких универснтета чини XIX в. до данас*. У ночетку ове енохс оснпвају се новп университети, који ћс заузети знатно место поред старијих другова: тако у Берлину, престоници пруске краљевине, а у особитим ириликама бп основан уииверситст, да створи средиште, школу, која би продужила утпцај, што га врши Пруска на немачки дух, јер она не ће да остане осамљена, без нриродие всзе са осталом Немачком. У Бреславн пониче другн университет (1811), па у Бону (1818). У Минхен би преведен университет баварске државо нз Ннголштата (1826), а у Штразбургу, у новим нокрајинама, што их задобнше на мачу Немци, осннва се университет годину дана након рата (1872). У промени университета огледају се политичке промене. Али се мењају п други одношаји: нестаје оног пређашњег нокрајинског - вероисповедног одлнчја, јер и немачке државе, после пада Нанолеонова, увећанс губе свој конФесионални карактер. Тако су се уннверситети опет прнближнли у овом ногледу старом зФсНшп §опега1е, само што им сада ннјс црквена, већ внше човечанска основица. Враћа се и старн међународни им карактер, само шго сада обрнуто старпм временима долазе странци с далеког запада и с далеког истока у Немачку, док онда привлачне тачке беху Парпз и Италија. Философски Факултет ступа напред нрема свом утицају на идеје и умни жпвот народнн : од познатих п славних имена у науци њему нринада толпко колнко свима осталима, као што су п наставне снаге његовс најмногобројннје. — У почетку ове епохе истиче сс ФилосоФија: Кантова је то ФплосОФнја, тога кенигзбершког мудраца, што, заменпвши Волфову, већ 90 година господари у немачким университетима, иа п у католнчким. Поред ове, и на њу се ослањајући, излази на внднк спекулативпа филосоФпја, прво у Јепи, у којој учаху Фихте, Шелинг и Хегел, после у Берлнну, у којем носта њено главно средиште. Оеобито јс Хегел био од стицаја на целокунну пруску наставу, чпја се Филосија 20 п 30-их година могаше сматрати као ируска државна ФилосоФнја: које што је то била припозната службена нли бар министарства иросвете ФИлосоФнја, које што сам Хегел бешс необичан проноведник државне мисли. Тако је трајало, док није завладао Пруском Фрндрих Внлхелм IV, који мржаше Хегелов рационализам и. да га сузбије, позва Шелпнга из Минхена. II наставом теолошком п фнлософском поред Шелпнга бсјаше од утицаја Шлајермахер; а као застунннк нозитивнијег правца можс се сноменути Хербарт (у Гетингену п Кенигзбергу). ГБогова јс ФилосоФија, кад јс Хегелова стала онадатп. нашла псобито нрпступа у аустрнским унпвсрсигетнма. Друго место заузима Фнлологнја. шго иоста пз тсжања новог хуманисма. Фр. Ауг. Волф, којн простиже старога Xајне-а, учитељевашс нрво