Delo

НЕМАЧКИ УНИВЕРСПТЕТИ 533 у Халама, на послс у Берлину, где носта средиште за класичке студије и својо првенство одржа све до данас. Ту рађаху напоредо нли један након другога Бек, Лах.чан н Хауат; Тренделенбург. који обновп Аристотслову ФилосоФију, свезиваше Филологију с философијом. Порсд берлинскога универснтета великога удела у нроучавању старине имају и други университети : у Бону учаху Нибур, Велкер, Брандис, Гичл; у Мннхену: Ф. Тирш, Шиенгел, Халм; у Лајпцигу Готфрид Херман; у Гетингену Отфрид Милер. — Као особита грана Фнлологије оделп се германска, која нађе у браћи Гримима досгојне иредставникс (ирво у Гетингену, на у Бсрлнну), за тим романска, чији је оснивач Ф. Диц. П проучавање језика и књнжевности истока доби нолета; само да сиоменемо имена Боиа. осниваоца упоредне науке о индојевропским језицима, Леисиуса, сгшгголога, оба у Берлину, Ф. Рикерта, лингвистс и несника, којим се днчио Ерланген. — Силно је напредовало историско истраживање: као од особнтога утицаја учитеља треба споменути Л. Ранке-а, за којим се ниже поворка знатних ученика. Вредн споменути, како је исторнска унпверситетска настава п псториска књижевност у ово доба силно утицала на иолитичко мпшљсње народно, крчпла пута у смислу тсжања за ујсднњсњем. Нпје случајно што су на парламентарним скуповима 1848 нмали удела чувени учитељи историје Далман Вајц, Дројзен, Хајсер. П математичко-прнродњачко истраживање почпње се истицати норед Филодошко-псторискога од 20-их годпна. У Гетингену бсху учитељи математичар Гаус и Физичар Вебер; у Гисену основа с малим средствима своју лабораторију Либиг, знатну не само за хемиску наставу всћ и за примеиу те науко у практици: у Берлину Јох. Милер оснива нову физиолошку школу, која биолошке појаве тумачп чисто научним путем. пе тражећи помоћи од мстаФизичких начсла. Особито је ирипомогла медицинској науцп. Као шго се одлнковала прва половнна нашег века низом људи, што крче пут, п дсла, што полажу основе, тако друга иоловина, што сад нде рад у шнрпну, особнто то вреди о Фнлолошко-историском и математичкоири})Одном истраживању. Разуме се, да је с тим нераздвојно снециалнзовање по облаетима исиитивања. У университетима се оснивају многе новс катедре, институти, особито за прпроднс науке, п семинари. Број се редовних катедара ФилосоФСкога Факудгета, кад сс уноредн с бројем у почетку овог века, где удвојио, где утројпо. Берлин имаше у почетку 12 редовних проФесура, сада пак 53. Паулсен нам даје кратак нацрт историског развитка п осталих Факултета. Тако за богословскп је Факултет у почетку ове спохе ка}»акте})истично, што богословпја стоји у вслнкој вези с философпјом, као што сс то опажа на рационалној н спекулатнвној богословијн. Особито место заузима Шлајермахер, којн је философ, алн опет тежи, да религпју одвоји од ФнлосоФнје п у ранионалној п у ортодоксној богословији, сматрајућп всру внше као Функцпју осећаја него ли разума. Од друге 35*