Delo

534 д е л о трсћине столсћа нзбијају на видик два нравца, са свнм сунротна: иозитиван нравац, којн се наслања на догму н па црквснп ауторитег, који нма заступннка и у протестаната н католнка; н историско - критичкн, како јс у Факултсту проповсдао Баир, а нзван њсга Д. Фр. Штраус. II за иравни се Факултет можс поставити слична схема: у ночстку спохс опажају се у старом прпродном праву п у новој философској* конструкцпјп ирава п дрисавс поглавито утицај нанзмснцс философијо Волфовс, Кантовс и Хегсловс. Доцнпје ФплосоФСку школу истпскују г^сторлска (Савињи у Берлпну) п „иозитивна“ (ЈЛтал у Берлину). — У последњс сс доба опажа тежња за философ. иосматрањем н на пољу богословпје као год на нољу права. — У почетку нашс еиохс виднмо, да и медицински Факултет стојн под особнтпм утицајем прпродно-ФплосоФСкпх тсорпја. — Алн сс тај пут оставља од 80-их годпна н иримсњује прави научни мстод нспитивања. Међу тим је мсдпцпнскн Факултет добно исобичап нолет у носледњем нараштају. Док ирс, до краја XVIII в. бројем бсху иајзнатнији богословскн н правни Факултст, сад медицпнски стоји па нрвом месту. Разни мсдпцински инсгптути Јако се множе и увећавају: у университетском газдовању заузимају особито вндно место. Нсма еумње. да на тај развитак има утицаја н имовно стпње становнпштва, њогово брзо увећавањс, али исто тако ту удсла нмају п унутарњн утнцаји. еамо нанрсдовање Факултста: особнто усап])шавањс метода иснптнван>а. примсна микроскопа нрипомогошс, да се учпнп нсобично знаган корак унанред у одређивању узрока и природе болести, усавршавање у лечењу. Нарочито јс то видно у области хирургије и ранарства. Прсма старијем спољашњсм облнку университети сс нпсу особито нромсиили. Стара је иодсла Факултсга остала, и ако се у почетку овог вска о тој „средњовековној“ установи другојаче мислнло. У неким сс упиве])ситстима број Факултста увећао, што сс одвојио н други богослов. Факултет нли што сс оделио од ФилосоФСкога ириродњачкн Факултст пли Факултст за д])жавнс науке. Шго сс гиче уредбе учења, ваља истаћн нромену, шго јс нзвршсна у философском Факултсту: пре јс бпо само научна нрипрема за она три внша Факултета, сад нак завод, који дајс сгручну спрему за особитп позив, поглавито за учитељс на вишпм школамм. Пре сс прнмаху школскс службс богословски кандндатн, док нс би добилн црквену : сад јс школска служба самосталан позпв. Кад би увсдсп иснит за учитељску дужпост (ехатеп рго 1аси11а1е ЗосеисЦ) 1810 г. у ПрускоЈ, то у псто доба означи п основно одвајањс учптсљског позпва од црквсног, а с тпм сс хгело постнћп подизање илп бо.вс стварањс „сталсжа“ гпмназнских учитсља с нзјсдначеном на}чном спремом и пзјсдначеним осећајсм о свом раду. — Нро.мсна иаставс п садржајсм п облпком у новој спосп нотпуно је изведсна у уннвсрситетнма: нс.мачки унпверситстски наставипк нс смагра вншс да му је задатак прсдавати одрсђеиу количпну у опћс признатнх истпна, всћ резултагс свога властита испптивања. У ноиисима