Delo

НЕМАЧКП УНИВЕРСИТЕТП 535 лскцпја сачувао се израз 1гас1сге, али би сада и најмлађи нриватнн доценат сматрао то као умањавање властитог му достојанства, кад би се то узсло и у ствари да је. Према гом се у наставн тожи, да упути слушаоца на самостално мишљење и истраживање. Од студента се иште тако учење, да он нс прпма готове нстине (свс за истину), веК да научп научнички радпги, научно мислити. Особито то вреди о философском Факул гегу, у којем се истраживање и унутство у испитивање сматра као поглавитн цпљ; у другим Факултегима има зећу улогу предавање п угврђивање знања потребна за одређен позив ; судије, лекари, свештеннцп нису нптн хоће да су про свега научницн. Практичан позив и захтевн му у њпх се још на университету осећају ; философски је пак Факулгет управо учењачки, за науку Факултет. То врди и за учитеље му као и за ученике. То се нонајбоље огледа у свези, што ностоји између ФилосоФСкога Факултета и Академија наука': док пзмеђу ФилосоФскога н ових носгоји иерсонална уни1а у велико, другн су Факултети слабије заступљени. Псго гако овде се јавнше семинарн, школе-расаднпце исиитивања ; пз њпх се јављају дисергацпје. Па и значење научног степена одликује га. Промоцпја има п у другим Факултетпма, али ређе, особнто у правничком и у богословском, у медицинском јс до душе иравило, алн носп другп карактер, јердобпвање титуле има са свим другн снољашњн узрок, друштвенп ;. нико и не помншља, да се млади доктор дисертацпјом истакао као научник-испитивач. То је, сва је нрплика, смнсао философскога докгората. Свему тому одговара и облик ноставе у философс-ком Факултету, подешен скрозимнце да припреми п васиита научника. Као да имају иред собом сушгс проФесоре, тако иоступају у својим предавањима и на вежбањима фплолог и исгорнк, математпчар и Физичар ; п не обазпру сс, да ли нм је ученик кандидаг за учптељску службу, за практичан нознв. Али то они не нревиђају већ навлаш тако иоступају, што мисле: боље се не може учлгељ сиремити за свој позив него добив исгинско, научно образовање. Службени назив „гимназија“ иада по увођењу свом у нрвс годнно овога века, алн она беше одавна вншо школа за научну нрипрему. У новп1е време опажа се вслико цепање наставе у гимназијама но особнтим струкама, тако да са својим старим н новнм Филолозима, матеметпчарнма и пЈшродњацпма, нсторици.ма и тсолозима чпнп већ малп унпверситет. На научни карактер глмназије, за коју се енремају посленпцп у университету на философском Факулгету, унућује н иснит, да се докаже ћасиИаз с1осеш1ј; задацн шго сс нри том дају унраво су теме за научно нснзтпвање и чесго се из њпх развијају језгровитс расправе. Тако се немачки гимназиски учигељ, бар кад ступи, осећа као научник, и бољима то остаје као одлична црга свега жпвота њихова. Ннје ни без слабпх страна пстакнути одношај : бива често да учитс.в, којп сс на универзптету много бавио о науцп, стунп лп у учптељску службу, буде прсварен у очекивању, чини му сс нпјс дошао на право место за рад : у самој школн ие може бити речн о развнтку научничког