Delo

536 Д Е Л 0 пословања. Томе су криви и одношаји, у које долази учитељ с унивсрситета, а који шнту већ иедагошку сирему, одрсђену увежбаност и иавику ; да се доскочн тој нсзгоди, сада со уређују особити гимназиски семинари. Из старнјег је доба наслеђено да се гимназиски учитељн сматрају као научници, а то је већ једна добит, Јер је она учинила, да се гимназиски учитељи у Немачкој цене и иоштују впше, него што се то виђа у суседним земљама. Тујеизвор и карактеру немачке гнмназпјо, која се и сада сматра као научна школа, јер још у љој ученику сс развиЈа склоност к научном раду н истраживању: и нек у једној колегији цигло један иманаучннк, он оставља особнти утнсак на целом заводу. Ау свези с таквом гимназијом стоји философскн Факултет, шта впше и университет : спрсмају научннке, јерсеи гимназиски учитељ за такога држн. Немачка има научника сваке струке у изобиљу, свакако је то у свези са школским стањем њеним у онће. Ако је умногом то нзобиље незгодао, ипак Ј*е то лепо сведочанство о културним тежњама једнога народа. „Сви народи данас признају научну игемонију Немачке, вели Француз Ло (Соћ). Већ је утврђсн Факт, да Немачка, сама, иропзводи више но сав осталп свет скупа ; иретежје њено у науцп може со упоредити с снглескнм надмоћјем у трговини н на мору. Готово и надмашујо га.“ Паулсен вслп, да се тај суд може мало и умањити, али да се Француз нс вара, што истиче у томе велики значај немачких уннвсрситета због особпгог нм уређења, једноставнога друштвеног склопа, слободо учења и наставс, а понајвнше због наставе упућене на самостално истражпвање. То у првом 1»сду прппада философским Факултстима. Најбоље се у љима нстпче карактер немачкога универснтета као школе за ширењс научног иснитивања ; они утичу п на осталс Факултете у овом нравцу. Одузети им ово одличје, значнло бн стати на нуг развитку немачкихунпверсптета, нотпснутп Немачку е места, што га заузима у научном свету. А сво то иостојн н живи, н то нс треба сметнути с ума, у свези с историјскпм животом. Историски јс дух уираво њихов ваздух за живот он обавија сво нсмачкс универсигете скупа, и сваки по на особ. Мучно да ћс се мођу нсмачким университетима наћи јсдан. а да нпје имао знатну улогу у животу немачког на]>ода или бар у олбастн једнс наукс ; а да не покаже неколико имена научничких, шго су стскла великих п трајних заслуга у ]>азвитку наука. Осећа свако, који на то земљиште ступи, дах псторискога живота, како веје. Стунн лп у ред, опажа да је на се нрпмно п обавезе. Ннеу свп о њима свесни подједнако: али сваки, који као учи'гсљ стуна у университет, на н ученик, кад нрви нут стуна у уннвер снтет, всћ их осећају ; то остаје колико-толнко н доцније, тако да исмачки свсштеник, лекар, судија радо хоће да буде осем тога што је, п нарчс научника, бар не пропупгга да сс н даље интересује, нгга је урађено у његовој области знања. А нонајнро то сс може рећп, још једном да истакнемо, о иемачком учнтсљу гпмназиском : он нс сматра себе само за чпновнпка н учптсља, пе!» н за научннка; иовншс њих наставља радити на науци, п то у велш;ој мсрн, често н у врло нс-