Delo

ШИЛЕРОВЕ Д Р А М Е државу на слободи, правди и људскоме достојанству, где се под слободом разуме и политичка и верска: а овој се драми подвргава драма страсти. У своме првоме писму о Дон Карлосу; која је Шилер писао као коментар делу, признаје ово : \Уаћгеп(1 (1ег 2еН с1а88 1сћ ез агћеКе1;е, луе1сће8, шапсћег 1Тп1егћгесћипоеп лтеогеп е1пе 2детћсћ 1апо'е 2еН лл^аг, ћа! 81сћ — 111 11111* аеЊб! У1е1е8 \тегап(1ег1:. Ап с!еп лтег8сћ1ес1епеп 8сћ1ск8а1еп сће л\'аћгеш1 сћебег 7ел\ ићег те1пе Аг1 211 с!епкеп ип(1 211 етрКпс!еп сга*апо'еп 81пс1 тизбТе поЉлуегкНп* аис11 сћебеб ЛУегк ТћеИ пећтеп. ЛУаб ппсћ 211 Ап1апо' уогги^Нсћ 111 с1етбе1ћеп о-е1е88еН ћаКе, Ша* сћебе ЛУћ-кипо' гп с!ег Го1о-е всћоп бсћлуасћег ипс! ат Еис1е пиг каит посћ. Хеие 1с1ееп сНе 1П(1еб8 ће! ти* аиЉатеп \*егс1гапо1еп сПе (гаћегеп: Каг1ов 8е1ћб1; ллгаг 111 те1пег Сгипб! о о'е!а11еп У1е11е1сћ1: аиб ке1пет апНегп 0гипс1е, а1б ллгеИ 1сћ 1ћт 1П Гаћгеп лл*е11; уогаибо-ебргипо-еп ллгаг ипс! аиб с!ег еп^о-ео-епо-ебеШеп ХЈгзасће ћаКе МагсрПз Роза зетеп Р1а12 е1поепоттеп 8о кат ез с1епп с!абз 1сћ 211 с1ет ллеКеп ипс1 (ипКеп Ас1е е1п апНегез Негг тНћгасћТе. Аћег сНе егз1;еп Пге! АсЊ ллтагеп 111 с1еп НапНеп с1ез РићНкитз, сНе Ап1аое с1ез о-апгеп лл*аг п1сћ1 тећг шп2и81;о88еп — 1сћ ћаКе а1бо с!аб 8Шск еп1луес1ег о-апг ип4ег(1гисксп тизбеп (ипс! с1аз 1пШе 11111* с!осћ ллгоћ1 с!ег к1е1Пб1:е ТћеП тетег Еезег о-ес1апк1) ос!ег тћ тиззШ сНе 2\уе11:е Иа111;е с!ег егзГеп 80 очр аправзеп, а1з тћ коппШ . . Вег НаирНећ1ег ллтаг, 1сћ ћаТШ т1сћ 2п 1апо’е 11111: с1ет 81иске о-еТгаоеп; е1п сП-атаНбсћез \Уегк аћег капп ипс! 8о11 пиг (Пе Рћиће е1пеб е1П21оеп боттега зеп1. (оа време рада око овога што је, зоог разних нрекида, дуго трајало, — у мени се много изменило. У разним судбинама, које су за то време прошле кроз мој начин мишљења и осећања, морало је неминовно суделовати и ово дело. Што ме је у ночетку нарочито за њега везивало, доцније је све слабије на ме дејствовало а на поелетку једва још и мало. Нове идеје, које се међу тим у мене изродише, истиснуше раније: сам Карлос је пао у мојој милости, можда ни из кога другога разлога него што сам га годинама много иретекао, а из супротних разлога заузео је маркиз Поза његово место. Тако сам четвртоме и пе томс чину донео друкче расположење. Али прва три чина била су у рукама публике, основа целога дела није се више могла срушити — и ,ја сам нмао или да повучем цео комад (и на