Delo

РКЧ ДВЕ 0 ЛНРСКОЈ ИОЕВИЛИ 561 на другој страни (32-ој), после неколико само реди. иотрти у основп суиротшш гврђењем. Стихови Јакшићеви : „Иутите, ћут’те! с нером у руцн „Стек’о сам себи у роду глас; „С крвавом сабљом на бојној муци „Бољи сам био — бохи од вас !“ навелп су га да тврди, како је Јакшпћ ,,пун самоп.оуздања, х«о маосо.ч све бујније и јаче природв“ А кад је, иосле неколико редака. иоменуо иознагу му иесму На лииару са оним тужним ночетком : Јесте ли ми род, сирочићи мали? г. Недић заборавл,л што .је раније рекао, на, да објаснп осећај који је Јакшићем владао кад је ову несму сневао, вели, да је то „она тнха сета, што јој се нежне и слабе душе иредају“... Зар се, овако аналишући песме неког песника, не може о њему доиста рећи све што се хоће о њему да каже'? Не изгледа ли наш Јакшић, ирема овакој аналнзи, у исто време и као Вугоп п као '^УогЉлуогЉ '? На овај се начин само могу једном п истом пеенику прииисати особине, које се не трне једна уз дрзтгу. Кад се има на уму, шта је н како г. Недић говорио о Змају, није гешко. после овога, погодити. зашто је усвојио баш овај метод за исгштпвање наше новијс лирике, разуме се, под претпоставком да је могао радити и по коме другом Само је овакав мегод могао дати г. Недићу могућност да Змају замера за оно, што код других хвали. Не треба заборављаги, на пример, да г. Неди11 у иесмама Ј. Илића хвали угледање на народну иоезију, а у несмама Вл. Каћанскога одобрава тенденцију: док, на против, Змају замера н за једно п за друго. Ми не наводимо све примере, који би ишли овоме у прилог једино за то, што нам се чннн да је и ово доота, да се иокаже општи карактер критичке иодобносги г Недићеве. II кад бн нам ово био главни задатак, моглн бисмо овде и стати, не упуштајући сс даљс у анализу погледа и тврђсња г. Недићевих. Ауторитет иак, којн је ова књига сгекла свомс аутору. иојаваје, као што раније нагласисмо, доисга за иаше књижевне прплпке снмнтомашчна, и само с тога смо дужнн на њрј се забавити више. него што би го, иа ирви иоглед, изгледало да је довољно. Г. Недић се ннје задовољио љубављу. сакојом је, као сваки интслигентан човек, дужан иратити развиће наше књижевности, ге се, у тежњн зар да учини добро. дао на носао, коме се само штетити може, кад му се ириетупа без темељнијега иознавања и проучавања чпњеница, о којима он као да ни мало не водп рачуна. Најзад, да г Недић није изашао пред публику са нретензијама које премашују оно шго нам је у својој књнзи иружио, могли бпсмо му онроститн многу омашку. која му се иеру отсла ваљда с тога, што нн сам инје знао, шга хоће са оваким „етудијамаА Он је хтео да се публпцп ирпкаже у улози месије, који рушп заблуде и заблуделе пзводи на нут иетние. А за гакву му је