Delo

5Н:? д е л о улогу нсдостојало иокрај остадога и љубави, која би му номогда, да тако дубоко проникно у основну идеју дела о којем се бави да би мо гао тако рећи пронићи у душу његову нди је унети њ. „Правп је критичар, ведн Гијо, онај који је способан одуншвљавати се оним што )е дено п кадар иајбоље нас научити да се и сами одушевљавамо." По ономе што смо довде говорили о кригпчарској нодобности г. НедиГа, он ни нз дадека није такав, и с тога му и немамо рашта нраштати забдуде, којс је бпо вољан погурптп нод исгину, а још мање му смемо пропустнти незабедежсне ногрешке у које је уиадао. Којп год пазп на оно што пншс, не ће тврднти, да је ван домашаја његових сида ннсати исторнју крнтике, а у исто в)>еме признаватп, да му је намера само ноказлтп, како су се нисаде у нас критике и која.ч иравцем. ишла наша крпгика Показатп ово што госи. Нсднћ хоће да покаже значн написатн историју наше критике : не познавати пак њу значи не знати, како су сс кад и у ком правцу писале критнке. Посде овога нама је јасно, откуд је погекло п нетачно тврђење које ноказује и неразумевање — да јо у нас било много кригичара. Не знамо шта г. Недић под овим именом подразумева, ади знамо доста иоуздано, да је у нашој књижевности мадо њпх који сс као критичари номпњу. Зпа се, на иример, за крнтичке радове нок. К. Руварца, чије смо се улоге већ догицади; са хвалом сс помињу есгетички есеји пок. Др. Андре)свића и књижевне студије г Св. Вуловића. Поменемо лп уз њих још тјш и четири радника, који су се, у новије време, поглавито о књижевности бавили, нсцрпили смо све који, као критичарн, вреде номена. На супрот овоме г. Неднћ јс успео не само иронаћп много крнтичара, него п у радовима њиховим уочптп три тина пј>ема начину како су ннсали и сврхама које.су постављалн нисцима, чија су деда крнтиковадн. Првога му јс тина критике преставник г. Ст Поиовић, којн се, по г. Недићу, изучавајућн дела новпјих нам лиричара, држао метода „коњичких скокова“ Какве су особпне ове методе, ми не бисмо могли знати, ио ономе игго нам о њој г. Нсдић говори. да је сс н сам нпје држао у својим „етудџјама“. 11о његову мишљењу највеГм веГина (израз г. Недића) наших крнгичара служи се њоме, јамачно за го што је њоме иајлакшс писаги критике.“ Другога му је типа пресгавник г. Св. Вуловић а главно му је обележје субјекгивизам, којн је г. Вуловић нримио од Ксрна. II ова је врста критике, по тврђењу г. Недићеву, нашла у нас велнка одзива п пуно следбеннка.“ По ономе шго г. Недпћ говори о ове две врсто к])итике, ми не впдимо, у чем се управо оне разлпкују: у методи пзучавања или у оним опшгпм захтевима, које критичари траже да виде задовољене у уметнпчким н књпжевним дедима. Као и раније номенуте недоследности, тако је п ова неодређеност само носдедица неприн1>авности нишчеве да ради како треба носао којега сс прихватио, јер се само њоме могу објасиити овако лаки закључци н нетачна тврђења.