Delo

563 РЕЧ ДВЕ 0 ЛИРСКОЈ ПОЕЗИЈИ Колнко је лак г. Неднћ у извођењу својих закључака, нај јасније се вндп по то.че, шго он. да карактершие рад једнога књижевника, не узнма у преглед сва његова дела, како би му и генералнзацнја била што нотпуннја н ноузданија. Њему је, за то, доста задржати се на једно.че па ча то би.то и најнезнатнијем изчеђу његових радова, само ако оно одговара мишљењу које је он унапред. а рНоп, о ње.чу створпо. Пример нач је за ово начнн. како је он оцењпвао рад „свога драгога Светнслава“ (тако оп Фачилијарно у својој књпзи зове г Вуловића). Ако не шго друго, а оно бар пажња нреча „драго.ч Светнславу“. захтевала је већу обазрнвосг, кад је већ хтео и о његович радовима да говори. Међу тич. г. Недић је н овде остао доследан себи. Своју књшкевну каријеру почеоје г. Вуловпћ оценача о позоришнич делима, у који.ча се, како сач вели, угледао на Берна У њнча је, осич доброг познавања иредмета, било н толико духа, да су оне своче ннсцу на чах задобиле симпатије чпталачке публике. У то је доба г. Вуловић наиисао и у „Отаџбинн“ штачпао- кратку, алн језгровиту карактеристику Јакшићеве ноезије. После ових почетака, г. Вуловић је написао познаге своје студије о Сн.чи Милутнновићу. Његушу, Јакшићу п Бранку, које су чу, покрај другпх незнатнијих радова. п стекле положај на коче је п глас који и данас још ужива Метод којич су ове студнје рађене један је истн у свича — упоредно-иеторијски : ногледн на носзију као врсту књпжевности, која је у тесној свези са жпвоточ, такођс су једнп и исти. Како, у осталоч мисли, г. Вуловић о књижевностп, г. Педић ннје п.чао потребе нагађати, ако му је тешко било нроучити дела његова, кад је то он сач изложио у своче прпступноч предавању. Њега да је пажљиво прочнтао, не би пао у логрешку да потцењује рад г. Вуловпћа п ца чу зачера за оно што му се зачерити не може. Шго би учинио сваки, који озбиљннје схвата свој посао, није учинио г. Неднћ. Њему је било доста, што је знао, да се г. Вуловпћ п у првнм својим редовпма. иозоришлим оценама, угледао на Берна, на да целокупан му рад књпжевни нодведе под тип, како је он зове, прпродне крнтике, н ако у њему нема нншта од онога, што јој, по г. Нсдићу, чинп обележјс. Ми нећемо н брајати све закључке, које је г. Ноднћ извео нз овако неоснованих нрсмиса. Свп они, прпродно је, надуЈу, јер, иосле овакнх ногрешака, губе шго нм .је неопходно па да чогу важити као поуздани. А кад ирочитамо, како госн. Недић тврди. „да је она (т ј. таква ирпродна кригика) бнла одјек свакојакнх нраваца и угицала у то.ч смислу п иа књижсвност, а нарочито на песништво“ — нама остаје сачо да слегнемо ]>аченича н жалнмо углед који се на овај начин нсмилосрдно траћи. 11]>аво да кажемо. нама је тешко прегноставитп. како би сс г. Неди1к нзвукао из непрплике, кад бп био иринуђен да нам нокаже, какви су то „свакојаки* правци полнтички којима је ова критика бпла одјекоч. а за тнм, који су го критцчари, после г. ДЕЛО •37