Delo

РЕЧ ДВЕ 0 ЛИРСКОЈ ПОЕЗИЈИ 565 чланак Светозарев и књигу г. Вуловића) у годину кад је што било напнсано и штампано. Ова обазривост не бп стала г. Недића много труда, а сачувала бп га од оваке пометње, која ноказује крајњу алватносг. Прнзнаће, свакојако, и г. Неднћ, да чнталац нема рашта вероватн његовпм закључцима, кад их он тако олако изводи. * * * Што би се могло замернти књнзп г. Недића. не ограннчава се само на недостатке. којп нотнчу пз неодређеноети. незнања или лакостн. Има у њој. оспм ових, још и нсдостатака, на које је г. Недића навела његова гоговост, да се у оцени рада којега књижевннка поводп за мишљењем, које је о њему раније стекао, независно од проучавања књнжевних му дела. Зађе лп, на прнмер, реч о Светозару Марковићу, г. Недић, нод преснјом зар неке нзнутрице, мора тврдитн да нпшта не вреди што је иснод његова пера пзашло. Светозар је почео свој јавни рад заступањем соцпјалистнчкнх теорија: г. Недић не марп за социјализам, ег^о. — све што Светозар напише, па ма то и немало свезе са соцпјализмом, не вредп. На то сс сводп логика г. прОФесора Логпке. Можда би г. Недић и нашао начина да овако умовање нзмири са логпком, алп се нама оно не чинн да јс иравилно и логнчно. У овоме нас утврђује н тај Факат, што су о Светозареву раду, после његове смртн, са хвалом говорили баш и његови полнтпчки н начелни протпвннцн. А то значи да он ннје био човек, који бн заслужнвао да се о њсму говори тоном, који је г. Неднћ мнслно да може себн допустнти без штете по свој углед. Као год шго јо г. Вуловића крнтику карактерисао, нмајућн на уму најраније му књижевне радове, тако је нсто урадио, говорећи о Светозару Марковићу. Он се ннје хгео освртати на целокупан му рад књижевни. јер бн онда увндео — то бар не бп бнло тешко — да нема права што Свстозара увршћује у лнтерарне критнчаре па га. шта впше, ставља п на чело чигавој школи крнтичкој. Г. Недпћсву начину умовања поднојп на основу једнога са.чо пасуса из једнога само дела даватн карактеристпку рада Светозарева. Па бар да је н тај пасус хгео схватнтн (а не с.мемо претпостављати да нпје могао), како га је н сам Светозар схватао! По својој га је во.тш изабрао, по своме му је нахођењу и значење дао, не разбирајући се, да лн се оно слаже п потврђуЈе осталим низом мисли п тврђења. Из чланчића Иевање и Мишљење навео је пасус, у коме јс нок. Светозар тражио, да поезија буде ко мислнма и осеГалјима сувремена. Ннје хтео водити рачуна о томе, да је ово пстнна п данас, као п прс, свуда позната п прпмљена. Њему се није свндео нзраз еувремена. п с тога јс п ставио у нотп под звездицом једну нримедбу, на коју се не бнсмо ни осврталн. да нам случајно нпје показала, какав смисао желн датн г. Недић овом свакоме јасном изразу. П ако мн садтврдимо, да пок. Светозар нпјс под изразом сувремена мислио да ноезија, како бн г. Недић хтео да му потури, треба да третнра пнтања, као што је 37*