Delo

НАУЧНА КРОННКА 577 љати и стањс воде у бунарнма мачванским и онда кад јс Дрина мања. II бслсшке Алекснћеве приблнжно тачно ово потврћују, алп се тн појави нс смвЈу без дово.вно доказа сводигп на непосредно ирптнцаљс дрпнске воде, п ако ннје пскључена могућност да се то прокапљивлње докаже у неким врло ниским деловпма. Мачве. У огромној већшш случајева растење н опадање бунарске воде мора се свести на сузбпЈање, усиоравање издани н на испупчавање њене нпвоске површине. 0 понашању издани водене у алувпјуму има довољно обавештања у радовпма Смрекеровим, нарочито у његову пројекту за љубљански водовод, гдеје и терсн, што се хидрограФСкнх прилика тпче, готово идентичан са мачванским. Напослетку се о овом питању у нашој српско-хрватској лптератури водпла препирка пзмеђу г. г. Пплара и Горјановића п било је јаено ко пма право. (Види Ппларев чланак : 2а§гећас1а уос1оуос1 за о-1есИ§1а ^еоћ 1 ћкМо^гарМјзко^а. СВабпПс кг\\ пагау. с1ги«1уа, 1\т. §ос1.) Разлнве, мртваје н речишта око Дрине (од Ковнљаче до ушћа) не бп требало објашњавати ноглавпго савском водом, која усиорава Дрпну. Како би се онда објасниле тппичне п безбројне- ^ртвај ' дунавске по Алфслду плн многи рајнскп разливп (ире регулацш/) ? Писко земљиште, слабе, из тињо и шљунка састављене, обале дрнн /ке п велпка брзпна поглавпти су узроци мртвајама речиштпма п разл‘?впма ; за већи, горњп део земљишта успор савеке воде долази на друго место, секундарни је узрок. б. Насеља у Мачви. До првог устанка Мачва је бпла обрасла густом шумом. Вила је слабо насељена и оно села што пх је бнло, смештена су бпла у шумама н између бара. Села мачванска бнла су мала, често су 5—6 кућа градиле село. Тако је бпло п за време оба устанка. Тек после 1835 између 1835. и 1837.) власт је обележила места, на којима ће се населити нова села. Куће су тада, по наредбн власти. груписане. Врло широки „шорови“ иовучени су већином са II—3 или са С Ј, а велнка села имају оба ова правца, те су налик крста Успоменс на месга, где су бнла стара села, задржане су у нменима њпховим, као што су Старо Село, Селишге, Старо Селиште, КуКишта. По назвањима: Вишкупија, више Равња на Савн Шокачко Поље и Шокачка Мала у Клењу н по презименима: ШокчиИн и ШокневиКи\ внди се да је у Мачвп бпло доста староседелаца католичке вере. Сада у Мачви има највише досељеника нз Херцсгевнне (Глушци', нма једна мала у селу Глушцима, која се зовс граховачком малом. За тнм нма много досељеника пз Осата, пз Сребрничке нахијс п из босанске Посавнне (Црна Вара) : псто тако има досељеника из Поцерпне п Рађевиие. У северном иојасу око Срема има доста досељенпка нз Срема. Ио мњењу пок. Алекснћа народ је у Мачви вреднпјн, но и у јсд ном другом крају Србијс. Сваку је сгону земље разорао плуг н за усев спремио. Воћњака има п у селнма н ван њих п заузимају велике нросторије. Утрнне су само по баровитим удољинама, н гу је врло често засађена кудеља.