Delo

578 Д Е Л 0 52. Јован М. Жу-јовиИ. Геологнја Србнје. Део први : тонографска геологнја. Издање Српске краљевске Академнје, 4 *. стр. 334. ЈЈеоград. Срнска краљ. државна штамиарија. 1893. — Уз ову књигу иде атлас, свсска 1. 53. Ј. Цвија/1: Географска пспптнвања у области Кучаја у Источној (фбнји. (1'еолошки Анали Балкаискога Иолуострва, V., стр. 5—172.) 1893. Са 7 фогографија и иеколико скица. Брло интересан рад о једном иовећем н орограФски п хидрограФски доста нндивпдуалисаном крају у западној средини Псточне Србије, који је досад носио таман и од старијих писаца пропзвољно натурен назив час Голубињске; час Хајдучке, час опет Подгорачке ГГланине, а за који аутор, иа основу саонштења Г. И. Руварца („Старинар“ 1888 III н 1889 11), у ироширеном опссгу ресторира старо историјско име Кучај. Макар да су пнсцу геограФСка псиитивања била главни носао, у којем је погледу имао нред собом (изузимајући само ировизорну ћенералштабну карту 1:75000 и нЧг ушко незнатних нотица) скоро са свим ненроучено земљиште, опет се а орао узгред бавити и геолошкпм нроматрањима и картирањем, да А г ради проучавања морфологије добпо иространију основу, но што уг\ јс давала тадања прегледна геолошка карта Жујовићева. На тај начии овој геограФСкој монограФији Кучаја претходи геолошкн иреглед целокупнога терена, којп је нисац такође, нзузнмајући старије податке за две три локалности, израдно махом на основу својих ироматрања. С тога ћемо п1»во у кратко разглодати овај одељак његов. Најстарије стене у области Кучаја јссу палеозојски шкрпл.цп. Кристаласте стенс, које је Жујовнћ, на основу Података рударског инжињера ХоФмана, унео у свеју прегледну карту, аутор није могао наћи, нити му је ишта пало у очи, што би упућнвало на њих. Сами иалеозојски шкрил.цн, модре и црвенкасте боје н махом цепљиви у плоче, највишс су распрострти у ис/гочној области Кучаја, гдо заузимају цео висораван око Микуља и венац Маљеников, иа се одавдо доста далеко пружају на заиад и северозаиад. Као иалсозојске узсо је аутор ове шкриљцс прсма аналогији са сличним стенама у Нсточној Србији, које сриски геолози та.ко обслежавају, и који се ближе стратиграФски не дају детерминнсати. Подпиа п.ихова у Кучају није пигдс оголнћена, а повлату пм чине махом капротинскн кречњаци. Палеозојски шкриљци градс вслш.у аитнклиналу, чнје је источно крило врло стрмно, а западно блажс нагнуто. Још јс већа зона црвеиога пешчара, опет једне врсте геолошких гворевпна. 1.оја је нетрограФСкн јасио оболежсна, али која сс стратиграФСкп, с оскудице палоонтолошких нодатака, не можс ближе дстг1])мннисати до гако, да представља днјаско а можда још п доњотријаске творевиие. Црвенн се псшчар у области Кучаја иружа у једном широ-