Delo

ИАУЧНА ХРОННКА 579 ком нојасу од Дрнице до Ресаве н још даље Северу н Југу. Повлата му је крстацејски кречњак, којп је њнме иодељен у две зоне, западну („раванички кречњак" ио аутору) и нсточну. Код Бигреннце долазе непосредно 1Ц)Око црвеног пешч <ра нсогенске слатководне творевинс. Највећма су у области Кучаја распрострањени једри и крти, разнобојни (махбм беличасти и жућкасти, али н црвенкасти н као сиег бели) кречњаци, који. бсз сумње, всћим делом нрипадају „капротинским кречњацима“. Друга, по свој прилици виша, група кречњака јесу „орбиголпнски кречњаци, лаиорци и лапоровити кречњаци“. У источном делу Кучаја долазе крочњаци преко палеозојских шкриљаца, а у западном преко црвеног нешчара. СтраграФија ових кречњака, у колико се нрема подацпма, које је аутор сакуппо, може извести, слаже се са клаеиФикацијом кречњака у Банату ка ;о су је извели маџарски и аустрлјскп геолози: Цвијић јо овде такође могао јасно да издвојп капротинске и орбитолннске кречњаке, и да још уз то наведе доказе, „на основу којих је врло всроватно, да су капротинскн доња, а ^битолинскп кречњаци горња груиа крсчњака“. Не само дасехабит111 11 1)сга кречњака слаже са ,,герничким кречњаком“ у Банату, него сЈЛ1ћт овде као и у-од нас находе још п лапоровити кречњаци и кречњаци 1Н:’олптним зрнима, као на Микуљу п у Велнкој Реци. Осем тога су и /ши капротински кречњацп местимпцс доломптпи. Уз орбитолинске Цшчњаке се јављају п код нас, као у Банату, корали п ринхонелс Лојави крша и у Банату особнто су лепо развпјсни у капротинским ккђчњацима као и у Кучају. У овпм крочњацнма, п у Банату и код н с, има знатних појава бигра. <) . -V оа класпФпкациЈу западне кречњачкс зоне писац нпјс могао прибавити палеонтолошке подагке, за то их издваја од осталих кречњака кучајских и бележи их засебним пмсном „раванички кречњак“. РсФеренту, којп је ту скоро пмао прнлико да на терену разматра ову кречњачку зону, не свиди се ова по прнмеру алпијске геологпје у српску литературу унета новпна, у толпко пре, што је по подацима рударског инжпжера Гикића са свнм вероватно, да се н у њој налазс (н. нр. на Великом Странцу) орбитолиискн кречњаци : што се, осем тога, мора узетн, да је ова кречњачка зона негда стојала у вези с источном зоном кречњака, и да је тск доцнијом ерозијом иснољена зона црвеног иешчара, која их сада раздваја, те сс дакле н овде могу у главном налазити псте онакве творевпне као н тамо. У једном ланорцу нред Вавилом писац је нашао „само неке сигне острејеи, а реФсрент је одломке од снтннх ост])еја налазно и прнмерке такве донео пз орбнтолинског к]>ечњака код Жиднља. 11а послетку сам ппсац наводн још н тај Факат, да се „раваннчки кречњак“ у неким па])тијама слаже с орбитолинским КЈ>ечњацима у источној зонп. Поред овпх творевина констаговао је аутор у обласги Кучаја на два места још и неке „шкриљцс п зеленкасте нешчаре“, који се не могу идентнФиковати с налеозојским, н које је склон „уврстнтп у доњу креду“, 38 ДЕЛО