Delo

580 Д Е Л 0 налазећи нри том аналогије са сличним творевинама код Тврдице у Бугарској и у долини Радуници у Банату, које су Тула, односно Бек, уврстили у креду. Терцијарне слатководно творевине нашао је пнсац на заиадној ивици кучајске области, у околини Сељскога Рудника н у Доброј Водн. „На оба последња места млађе терцијарне творевине са слатководним Фосилима прате угаљ, који је мпоценске сгарости“. РеФеренат има овде да примети, како се у терцијар има убројати и цсла денресија, позната под пменом Велика Равна Река, за тим Мала Равна Река, и оближњп тсрен, где је свуда констаговао терцијарне лапорце и глнновите пешчаре, и где је, на основу званичних извештаја сењских рударских иижнњера, ноодавно већ познато, да има изданака мрког угља, који је нсти као угаљ у Сењском Руднику, а негде (Велика Равна Река) још п оољи. Сем на до сад познатнм5^ ^ ма, коЈа су прибележили ХоФман п Жујовић, аутор је констатогсо-ђ, ^ ^јлитс још на овим местима: у Бигру, на Равном Грабару и на Гоу Уш? ^ику. Ч\ ' \ р.л Нри крају пислц наводи ин ра сан Факт, како су конгеријски слојеви (у Језеру) поремећени, имају\ 1 ^гиб од 10°, и како стоје дпскордангно ирема својој подлози, црвевк /нешчару. То „сведочи како се дуго нродужавало набирање иланинш^Јрточне Србије, и како су оне младог постанка“. За тектонски врл®ј ^тересну локалност Сењски Рудмладог ник, где Је реФерент посигурно доказгрурекрилну синклиналу, геолошки говорећи скорашњега порекла (јер је (о \дијар дошао исиод кретацејске Формације, а ова опет испод црвеног Решчара), аутор је такође и|1едвиђао да ће ту тако што бити, али се још није могао за то оцлучно изјаснити. Иосле овога геолошког увода долази нрава геограФија Кучаја, која чинп велнку већину, без мало 3/4, целог чланка. Прво со говори о орограФији Кучаја, за тим о хидрограФији, на о вртачама на Кучају, о гигантским лонцнма, о псћинама и ледоницама, о изворима и, на крају, износе се још неколика антропогеограФСка нроматрања. Сваки од ових одсека писан јс онширно и подробно, па се при крају сваког од њих резумишу сви главнн резултаги. На тај начин, иоред тога, што је чланак јаснији и интереснији, ово има још и ту добру страну, што још боље расветљава мстод и нравац Физичко-геограФСћих исннтивања, која је аутор с овим чланком првп отпочео уноснти у срнску домаћу лптературу. КучаЈ јс вслика висораван, иагнута са СМ. на ЈЗ, чијом се средином уздиже један нланински венац (Јаворишге), те г]>ади секундарно развођо и делп Кучај на две мање висоравнн: на занадну или брезовнчку п на источну внсораван илн плитку депресију око Микуља. „Бисораван око Микуља са свим је нросте нластике. Највиши внсови су плоче капротинског кречњака, којс леже преко палеозојских шкриљаца.