Delo

НАУЧНА ХРОННКА 581 Отуда свакп вис има два по физногномицн различна дела: нижи, благих нагпба н под вегетацијом, за тим настају одссцп, на долазп плоча кречн.ачка, која је или гола илн нод оскудном травом и жбуњем. Плоча није хорпзонтална, всћ, нрсма иаду слојсва, обично СЗ. н ССЗ. благо нагнута. Свуда су на међи између крсчњака н палеозојских шкриљаца јаки пзворни. Внсовн имају пзглед рушевина и нмају се смаграти као нсденудовани остаци кречњака, којн је иегда прекривао палеозојске шкрнљце. Пзмеђу овпх внсова изднжу се благп и пнтоми ниски венци од иалеозојских шкјшљаца. Висораван око Микуља јесте високим венцпма (Маљенпков вснац, Јаворишто, Кот и Стобор) затворена депреснја. Отуда су у њој многе слене долпне с понорницима, суве, кањонске долине и дубоке затворене п алувнјом испуњене депреспје. — Брезовичка Висораван је на занаду од Јаворишта и састављеиа је поглавиго од кречњака. Најважнпја су каракчеристика у иластици њеној депресије, ноређане линсарпо у правцу II—3, које су, вероватно, пукогннама предпспоноване. Пзмсђу.,/ .г' денрсспја с линеарно распоређеним нлп без реда начичканим вјг Ј &лу сс грсбсни и косс, којн су ооично но слсмсну голи. Виде с^рама П еддл1/1 долине. Карактер јс висоравна, дакле, и оскудица нога с1,озав<11ћем? /г .лпна, као и безводност ; воде има само . ^ тбнну, Т. ]. г и у на^дубљим дс. . ЛИ 1С ИСПОД/ тг г. . 1т т _г НаЈвпши 1 ш>- И II. Куча]а (Велнки ћрш Млада 1 0]е одилазк, и Гора 1229, Сту (.(; / V- / 3., нрема Морави, земљиште је све нпже; оно, на носле^ХУд.г с/‘гз# ’ н>>же терцијарно земљиште, на се туби у моравској дол ^ да Свс реке К. ма 1 М0ГУ се »оделити иа две велике групе: на притоке Дрне Реке, ^отске Реке н Мораве и на нонорнице н суве речне долине. Карактери су прве групе река: нормалнс речнс долпне, континуалан нагнб од извора до ушћа п богаство водом. Развође, које дели воду с Једне стране Мораве а с друге Црној н Злотскбј Реци, није, као обпчно, венац нли какво ширс бнло, него цсо висораван, којн се уметнуо нзмеђу Црне и Злотске Реке п нритока Моравиних. Све ове реке извиру на заиадним и источним ивицама поменутог висоравна; даље, све почнњу јаким врелима, и извиру или из нећина, нли на међи измеђ крегацејских кречњака п палеозојскнх шкриљаца или између кречњака и црвеног пешчара. Као нример за ово последње наводи писац и Раваницу, што је очевпдно омашка, јер сам даљс ннше: како је Раваница „извирала на гранпци између кречњака п глине (терцијарне), која чува угаљ Сењскога Мајдана“ (н која јс, као што је поменуо, услед нрекрилне синклннале дошла нсиод кретацејског кречњака), п како су „иоткопи разрили њену нздан водену, те сада она, ослабљена, тече из иоткона“ (стр. 86); за тим: како и у даљом теку својем Раваница „највећи део својс воде добија од извора“, којн су „концеитрнсани нзмеђ манастнра Раванице п села Сења“, н којима „отнче вода, коју апсорбује цео висораван око Рав38 *