Delo

Д Е Л 0 582 ног Грабара" (стр. 85). Ови су дакле извори у самом кретацејском терену, а прави извор Раванице је у терцијару. Пз ово нрве групе нисац расматра сваку реку засебно, говори о изворима њеним, о корпту, о карактеру јој н о свнма нритокама њеннм. Већина река на Кучају „нема у горњем току никаквих већих притока, долпна им је једноставна, завршује се на извору одсском н одржава јс поглавнто јако врело“. Једино код Ресавс шго је го (и то са свим) друкчије: „разграната речна мрежа у горњем току, велика, водом богата, сабирна област, која јој много више воде доноси од самог њеног пзвора“. „Узрок Је овој противности измећу Ресаве и осталих кучајскпх река геолошки састав земљишта“, који писац изближе код сваке реке разматра и врло јасно овај закључак доказује. Не можемо нронустптп, а да не обратито иажњу читаоца на врло интересна разматрања гшшчева о утоку Ресаве у Мораву и о односу Ресавчнне према њима, где јаком аргументацијом доказује, да је Ресавчина гцр. ^ гно била отока Моравина, да је после та отока постала мртвајом, .шм ^-^даједо овако готовог и напуштеног корига приликом поводњг сосава н иочела њиме тећн, али да се ова Фаза нлј ^факт как0 су одржати: Гссава тежи да се опет право улије у Мора - од и ка нрво рачвање, за тим данашње стање, где је Ресавчина 4 у0 с т<» • \ * •/ Понорнице и суве долине на КучаЈу Србије, поглавито на нлитку деиресију на Нстоку и на висоравађо^0 у докалноЈа- Сва атмосФерска вода и вода пзвора не отиче но пов}\и^ау синкли1 апсорбована ионорпма и вртачама. Површнна ових земљишћа, ^Шао иса нема нормалних речних долина н отицања воде ио површини н^то^11 -70 кт2, чему кад се дода још једна трећа област на развођу Ресаге п Ресавице бсз п једне и ненормалне речне долине од 16 кт2, имамо целокупну област без отицања на Кучају у 286 кш2. Иисац расматра детаљно сваку од ових области. Мсђу ионорницама има их које најпро теку кроз земљиште, које не апсорбује воду ■ те реке пониру онда, кад наиђу на кречњачкс зоне; све дотле оно имају воде, летп н ослабе али не нрссушују. Друге су понорнице засекле своје корито гшитко у кречњаку; њихово је корнто у стсни, која им вазда аисорбује воду, тсјо већином безводно, п нонорннне су суваје. На послетку имамо долине, којима вода илп никако илн ретко, н то кроз кратко време, тече. Њима је вода некада тскла алн су сада пзгубнле своје Функцпје. Писац пх називље „рудиментне долине“, и у већини случајева објашњава нм постанак узводнпм померањем ионора. Нојавп крша (карста) })азвијенн су на Кучају боље по н у једној планинској груни у Србији. Овај је крај нун вртача, пећина и окашша'; норед тога налазе сс п џнновски лонцп и облпцп сличнп шкрапама. Писац је нри п})оучавању К‘учаја нарочиту пажњу носветио овом питању, п нзисо је врло питереснс нодатке, којн ће сс, уверени смо, морати увек узпматп у обзнр, кад сс п у оиште буде говорпло о кршу,