Delo

НАУЧНА ХРОНПКА 583 Вртаче се јављају у евим врстама кречњака на Кучају. Пзгледа. да су за постанак вртача особито повољне внсоравни, састављене из једрог, лако растворљивог, кречњака. Што се распореда вртача тпче. може се иоуздано рећи, да су оне највише једна до друге у низу, и овај линеаран распоред везан је већнном за утолегнућа на терену, која, по који пут, прелазе у праве долине, и деле висоравни као обичне јаруге и дубодолине. Лснод лннеарно распоређенпх вртача констатовао је писац на неким местима (н. пр. у Жљебури) нећину, на другим пак условљен је он контактом шкриљца или пешчара с кречњаком; обратно, налазио је и пространу шупљину исиод вргача, које су без икаквог реда разбацане. Поред вртача у кречњаку, које у својсм облику иоказују велику сталност, јављају се вртаче још и у наносу, код којих је облик нодложан врло честим променама. На основу дугог и евестраног разматрања и убедљивих аргумената пнсац јс дошао до закључка, да су вртаче у наносу и друкчијег постанка од вртача у чврстој стени. Заиста вртаче у наносу вазда су оштрих контура, имају многе равни цепања на тим контурама и свеже стране, што све показује, да су поста јале напрасним срозавањем, слегнућем наноса и пропадањем тога материјала у дубину, т. ј. агмосФерска вода нрође кроз нанос, ударп на кречњак, који је испод наноса, раствара га и прошнрује му пукотине, кроз којс одилази, и кад тако у овом кречњаку створи толику шупљину, да се горњн материјал не може внше одржати, онда се овај сроза. Огуда се вртаче у наносу сваки час мењају, и отуда код њих онај нојав, да се јављају вртачс у вртачама. Вртаче пак у кречњаку ностале су махом субаеричном ерозијом. Да ове вртаче нису постале стрононггавањем, макар што је иснод њих на многим местима констатовао пећине, доказ је то, што су оне често везане с тим пећинама врло уским отворима, којп су у целцатој стени, те је искључено и замислити како би се овај салом могао извршити. Осим тога нема по пећинама на тим местима ниједне одваљене стене с тавана. Наравно има и изузетака, да, даклс, н вртаче у кречњаку ностају саломом, као игго јс писац разматрао н. пр. у Тороглану. Као што се видп, нисац јс у овом свом раду одстуипо од мњења да свс вртаче постају саломом, уз које је присгао био у свом нрвом раду о кршу („Ка познавању крша Псгочне Србнје“, Веоград, 1889Д алн није усвојио ни нрогив 10 мишљење да све вртаче без рлзлике постају субаеричном ерозијом, него је изнео нове п са свим оправдане ногледе, који сад цело ово митање раевстљавају п, држимо, бришу с диевиог реда. Једино у овом свом раду није сс могао прсцпзно изјаснити о узроцнма линеарног расиореда вртача кад се онс не налазс на доднру кречњака с каквом другом. утнцају атмосФерске воде много иеиодложиијом стеиом. Мп држимо, да бп се ипак линеаран распоред вртача V кречњаку пајбо.вс могао објаонптп тако, да јо условљен локалннм