Delo

584 Д Е Л О иукотинама, које већ тпм самим предиспонују јачу ерозивну моћ атмосФерилија на разним месгпма у том иравцу. Најлепше ерозионе облпке, којн опомињу на шкраис (Каггсп), проматрао је ппсац у поннквп Фрасуле, на ЈП. од Бнгра; даље, у вртачама Пгришта и Торовншта н у Падини. Највероватнијс је, као шго велн, да су ови уски и дубоки каналп са заоштрљеним гребенима између њих постали ерозпјом снега, који се топи. Џпновске лонце нашао је пнсац код понора Радованске Рекс п у Лазаревој Долпнп, изнад Злота. Заиста, једини начин да се објасни њихпв иостанак, јесте тај. који иисац узима: кретање воде, заједно са стсновитпм материјалом, који је у њој, у ковптлац, и да ово иоглавито бива кад вода набуја, те силом ионире илп дере кроз уску долину своју. Пећнна пма изобиљно у Кучају. Писац ннје толнко пажњу обраћао на обичне окаиине, колико на праве иећпне н на леденнце. Сваку је од њих иодробно разматрао н описао. НаЈдужа је Раваничка Пећпиа (850 ш), а највећа, најинтересиија н најзаплетенија од свих Злотска Пећпна. Али се н она по богаству и по лепоти облика нн из далска не може мерити с Преконошком Пећином. Трећа иећина на Кучају (Девојачка Пећина) врло је кратка, п нн по чсму није лепа, нити је са какве своје особнне за гротологију пнгересна. Леденице је ннсац нашао четири: две у Леденпчком Брду (Добра Ледсннца и Зла Леденнца), јсдну у Малој Брезовици и једну на Коту, у области Маљеника (Сгојкова Лсденица). Ова последња је највећа леденица. Кад овим ледсницама додамо још н познате леденице на Ргњу и Тупижннци. онда знамо до сада у Србпјн шест разних ледоннца. Поред тога има још омањих рупа и нсћиница (н. ир. на Леденичком Брду п у Великој Брезовици), у којима се иреко зиме навејани енсг одржн п до Петрова-дне; њих писац сове „снежнице“. На Кучају имамо тројаких нзвора: прво, који извиру на границп налеозојских шкрнљаца п кречњака, за тнм таквих, којп се одржавају воденом нзданп што лежи на црвсном иешчару нспод кречњака и, на иослетку, иравих нзвора крша, који потпчу из иећина и пукотина у кречњаку. Средња је температура изворске воде у Кучају 9—10" С. Најниже су температуре нзвори на источном делу Кучаја, који избпјају на граници нзмеђу палеозојскпх шкриљаца и кречњака (8'5—9°). 11а крају свога рада писац је нзнсо још и нсколика антропогеогеограФска нроматрања, која, макар да нм сс, као што он сам вели. нс можс дати оиштија врсдност, јер су резултат само пишчсвог личног оиажања, оиет су толико интересна, да их је вредно бар у илјкраћим потезпма резумисати. На Кучају нема сталних насеобина. Села се .јављају само око Кучаја, н то или у сунодини Маљеника или на западним писким огр нцима кучајске впсоравнн. Она су, дакле, око нланине, н раз.мештена су тако, да могу да употрсбе нланппу и да имају везе с равннцом. На Кучају пак иалазимо само иривремено становпиштво (у