Delo

НАУЧНА ХРОНИКА 585 пролеће и лето) и појаге с трлима. Сточарство на Кучају везано је за затворене деиресије, кроз које протиче текућа вода или имају извора. Чмм нестане воде или паше сточари се селе у друге крајеве. Источнп део Кучаја много је иодеснијн за развитак сточарства и плоднпји је но западни, што свакако долази с разлике у геолошком саставу, орограФији п хидрограФији земхишта. Писцу изгледа, да се овим може објаснитп и то, зашто су села с црноречке стране Кучаја већа и богатија, но села с моравске стране. Врло јс интересна напомена, да нп у пространпјем горњем току Црнице нема села, и ако их је, према аустријским снимањима, било при крају прошлог века. Изгледа, да је нз планина п неплоднпјих долина силазило становнпштво н насел>авало се по долннама Мораве и Тимока ио ослобођењу Србије. Исгоријске традпцијс у становништву тамне су или их ннкако н нема. Завршујући овај резиме из пишчева рада у вези с неколиким наиоменама, ми се о њему можемо нзразити као о озбиљном научнпчком раду, који је од значаја за нашу литературу не само с тога, што нам представл3а један крај Србнје, који је до скора био скоро са свим непознат, него још и што се њнме иоказује српским геограФима прави научнички нравац геограФСжог нроучавања. Овај је рад, сем тога, интересан још и с те стране, што је нисца управо и навео на други један још бољи п значајнији али на жалост до сад само на немачком одштамнанп му рад о појавпма крша у опшге, у којем су нрибрани и рашчпшћени без мало из целокунне светске литературе сви подацн о појавнма крша, тако, да је, слободно можемо рећи, тек овим радом ово пнтање рашчпшћено и научно Формулисано. Др. ј^ВЕТО<ЛИК јрАДОВАНОВИЉ. ДРЖАВНИ ГЕОЛОГ. 54. Бг Стевсш Мачај. Црноречки округ. (Гласни.; ученог друштва књ. 73. с. 1—186). Београд 1892. .ЧонограФија црноречкога округа, која садржи врло мало проматрања од вредностн. Чного места заузимају у њој нетачни или застарели нодацн о ноложају и границама округа, о војној и политичкој нодели, о просвети н радиности. ХидрограФнја је такође слаба, али у њој има по неки пнгересан нодатак. Занимљиво је, да ннсац са свим одлучно тврдн, да је лева страна Тимока свуда внша од дсснс. Чного је бољн одељак о обичајпма тамошњег становнишгва, нарочито Блаха. Брло је добар геолошки преглед, који јс израдио Ч. /Кивковић. 5 њему је изложено најпре распрострањење седиментних терсна, а за тим еруптивних стена. Исконски је терсн застунљен северно од Беле Рске н на балканском новијарцу, за тим на брду Златаји код Бражогрнца: иоследња иартија кристаластих шкриљаца (микашист са магиетитом) није била позната. У неску, којн постаје распадањсм исконскога терена, иалазс се лисгићи злата. Отуда су златоносне све рске и нотоци, што утичу у Тимок у