Delo

586 Д Е Л 0 области његова слива северно од Вражогрнца: злаго се и испнра за то само северно од Вражогрнца. Норед ових писац износи још неке важне разлоге. који обарају Брајтхауптову нрстпоставку, да тнмочко злато пропзлази пз тпмацита: тако реке, које теку већим делом или целим током својим кроз андезит, а не н кроз кристаласти терен, нису златоносне; ни иначс није у андезигу, као стени, злато констаговано. (0 пореклу злата впдп п чланак ХоФманов у Годишњаку Рударског Равпда; св. I). Новина јс и партпја налеозојских шкри.ваца северно од Великог Извора, јурски нешчари и конгломератн између Вратарнпце и Заграђе и т д. У ДобруЈсвцу и Ласову је поред андезита и порФирита констатовао и мелаФ]шре. — За тим се у овој монограФпји Мачајевој описују пећине из црноречког округа, од којих су, поред познатих, поменуте као лепше и веће: Леновачка п пећнне у Белој Реци, Бучју, Прлити, Ласову н Мирову. 55. ВиколајевиК Ј. Мил. Северна Стара Србија, војно-геограФска и историска студија с картом. (Прештампано из „Ратника“). У Бео. раду 1892 г. 1 — 120. ГеограФСке студпје, рађене без иоле личног нроматрања, могу имати у толико вредности, ако прикупе дотле растурен материјал п крнтнчки га Саберу. Нарочито ово вреди, ако је предмет студије пека област Ну пма још нешто. Код оваких студија ваља битн врло обазрнв, на рочито ако сс црии материЈал из стр >них писаца. Ова студија г. Николајевића није написана на основп лнчног проматрања, те је, самим тим њена вредност смањена. Али она није нрикунила дотлс објављени материјал, нитије показала где се може наћн. На крају књиге наведснн су писци, којпма се ирп изради служно, алн међу њима не впдпмо: Амн Буа (јг тексту га помиње), ХиљФердпнга и друге. Ннтерссно је, да иисац многс ауторе иомиње у расправи, а на крају књиге нх није уврстио у ос/гале иисце. (Јиречек, К. К. Кпо^з-агеМу, Драгашевић и т. д.). 1’еограФСкп матсрпјал овс студпјс ппје сређен како ваља. Нама се не допада деоба иланнна, коју је, како нам се чини, сам писац извршпо. Пе допада нам се за то, нгго она нема никакву оспову п нгго јс опа нсјасна. Кад је ппсац унео у своју' студију гсолошку скицу, коју јс онако лепо н разумљиво написао г. 1)г. Св. Радоваповић, чудо нам је, што није унео одељке: о биљу н жпвотнњама. Података истина има мало, алн зар је више имао меотсорлошких података за климу, коју је унео у ову своју студију. Назив овс области, којом се студије баве, иијс онравдаи. Инсац нигдс ие казује за што јс Ста]>у Србију назвао Северном Старом Србијом. Мпслпо ј(‘, дл је Македонија Јужна Стара Србија. Зна се, што је Стара Србнја, а Македоннја остаје Максдонија. Ако хоће човек да буде доследан, онда п Д. Зета треба да уђе у Стару Србију, је-]> је н она