Delo

НАУЧНА ХРОННКА 587 северно од Шара. Што ннсац није посматрао и њу? За што овим новнм именима, да стварамо забуну ? Писац неусваја. а не казује за шго, веК, усвојену геограФС-ку термпноло ију мења, тако узима ланац м. верига (венац), седло м. превој, откос м. новпјарац. Негде оиег узима по два термина водомеђа и вододеоница. Реке дели у: текуће и кршне. Текуће су ове обичне реке као: Морава, Пбар и т. д. а кршне реке (КагзНШззе) су му понорницс. Пејасно јс, шта је „старо-Србијанска котлнна4*', јер на стр. 11. узима да је то цео нредео који опнсује, а на другим местнма су му котлннс Метохија и Косово. Црну Гору, као што је п сам народ зове назвао је Кара-дагом, онако дакле, како је зову странцп и Турцп. Нма пмена, која различпто ппше, тако на једном месту Ферпзовпћ а на другом Всрисовић, Бродарево-Брдарево. Псторнјски преглед бавп се доста оиширно и владавином Римљана и адмннпстративом мењањем нпзива ове области. Код Не.мање и његових потомака казује шта ]е који и које годнне освојио. Нама, искрено да кажемо, није јасна из овог нрегледа историјска судба ове земље. Ту нма и нетачности. Прва битка на Косову није била 1389, но много раније је в. рашки жунан Вукан делио мегдане с Царем Манојлом. Стара Србпја није потпала нод Турке 1459. г., но раније. Становншнтво најпре посматра по верп, па по народности. Ред је да се најпре посматра народност иа тек онда вера. Страним нисцнма можДа је ишло у рачун, да народност никако п не спомињу или тек овлаш. али увек су истицалп на прво место веру. Г. Ннколајевић сс повео ио њпма, као што се иовео за Саксом, те казао, да су Србп п Арнаути толнко измешанн, да сс измећу њнх не може повући граннца, а то нс стоји. Плн оно, где п он зове Србе Мухамедове вере Турцпмп. ма да објашњава, како је то некоректан назнв. Па за што га онда ои употребљава ? На једном мссту рекао је опст, поведсн за страним ппсцима, како су Срби „испивени од својнх соиетвених свештеника“ и како пх за то мрзе Ми држимо, да п сам г. Николајевић у ово не верује. Да завршнмо. Циљ јс овога „Преглсда“, да сс без устручакања пзнссу п манс радова. Мн с.мо то учпннли, али ипак додајсмо: од свих књпга. које изађоше на сриском језнку, ова је књига унсла но највише свеглости у ову срнску област. Само да .је рађена са више пажње, п обазрпвости а иа основу шпре п крнтнчније сређеие литсрарне осиове! II за што су јсзнк н стпл онако рђави?! 56. Коста Ф. КовачевиК. Боснн н Херцеговпна Ратник св. за Јлнуар и Фебруар) 1892.