Delo

Овде су најпре нублпкованп сада и шнрој публици нознати проФили, који су надртани према нодацима. добивеним приликом бушења и копања бунара у Макишу. 58. X. (1 е Т е Д е 8 с о. Т е 8 1 г а V а и х (1 е <1 е г о с ћ е т е и 1 (1 и Ваииће Та Ха{иге. 1892. 59. Ј. Воскћ, Јј V. Во1ћ и Ег. ЗсћаГаггЈк. Vогзсћ1а°; ћећ’еВсш1 (Ие Всппешт^ иис1 Е 1 п 1 ћ е 11 и п § б е г 8 и с! П с ћ е п Т ћ е 11 е (1 е г Ст е1) 1 г о- е (1 е 8 С о т Н а 1 е 8 К г а 8 8 6 - 8 2 6 г е и у. (РбШат Коз/Лопу XXIII В., р. 291) 1893. Маџарскн су геолози поделилп Банатске Планине на неколико плаппнских група: због везе између Банатских н планина Источне Србије мн ћемо саопштити ту подел}^. Тсмешем, Белом Реком и Черном раздвојене су: I Банатске ('редње Планине и II Банагски Алаи. Банатске су средње планине иодељене алмашком депреснјом н Крајном на јужни н северни део. У првом су ове планинске групе: 1. Локва на Дунаву, састављена из кристаластих шкрнљаца. 2. На Пстоку од Локве су Кречњачке Планине, које се од Дунава према Северу пружају н састоје иоглавпто из секундарног кречњака. 3. Источно су од Кречњачких Планина Алмашке Планине; на С. су од њих Крајна и алмашка депресија, испуњсне млађим терцијарнпм седиментпма, а на И. им је ноток Брзаска. 4. Оршавске Планине, на II. од Алмашких, а пружају сс до Черне. Севернп јс део нодељен на ове иланписке груне: 1. Плеснвско-сименичке Плаиине између Нсре, Алмаша, Крајне и Тсмеша. 2. Северне Кречњачке Планине, нродужсње јужних кречњачкпх планина. 3. Семе ничка Планннска Груиа. 4. Базјашка Брда. 5. Карашка Брда. и 6. Вј>. шачке Чуке. На Пстоку су од Чсрне и Темеша Банатски Алан, који се дсле на: 1. Планину Черну, која се снушта до Оршаве н завршује брсгом Алпоп и 2. Мехадијске Нланине. 60. Г). Е г а п Г с. 0 г о т е 1 г 1 ј а ГЛбко-^аско^а 11 г V а 1 8 к о ј? а V 1 8 о с ј а 1 пје#о\чћ ого^гаГзкГћ 8ав1ау1па. ХавГауно^ Ујезшка за 1893.) 111 Ст о г п ј оД)штампано нз Мала расирава, али садржп врло корисних иодатака, до којпх се всликим трудом долазп. Овс орометријске слементо мериоје Г. ФраниЛ. сада проФссор у Осјеку, иа хипсометрпјској картп бечког. војиичког геограФС.ког пистптута (НураоIпећчзсће 1Јсћог81сћћзкаг1е (1сг о^Гсгг -ип^агј-