Delo

НАУЧНА ХРОНИКА Г)89 бсћеп Моиагсћхе т Маз§е 1 750.000) и на спсцпјалној картн Аустро-угарске. Али поред података о орометрпЈи личко-гатачке внсочине, у овом су раду нзложенн главнн принцппи и методи орометрије, и то без ногрешака н доста јасно н копцизно : поменути су и сви важнијп орометрпјски радови, тако да могу овај }»ад и онима ирепоручиги. који би хтели да сс оријентпшу о литературн орометријској. ') Аутор назнва своју област личко-гацко (запгго не гатачко) или горњо-хрватско внсочје. Нрви је назпв болш. само ја нс налазим разлога напуштати тсрмин височина, који је овом крају дао г. МатковиК, и замењиватп га термином внсочје, који свакојако нпје бољи од првога. 1 2) Ту внсочину дели аутор, са свим разложно на пет главних делова : Велику Капелу, Малу Капелу, Нљсшевицу, Вслебнт п личкогатачку внсораван (нли, како аутор каже, личко-гацкп илато), и израчунава за њнх посебпце површине, средње висине врхова, преседли нтд Није згодно рећн „попријечна узвисина“ место средња впсина, а пикаквог разлога не видпм да треба рећи „утјечнпца“ место притока. Тс ми се новине не чине нотребне ни „целисходнс“, можда просто само за то, што смо мн, у Србијп, заснћепи (да сс изразим хемнјским језиком) превратима и новинама. II само за то, ваљда, ја не налазим да постоји п „хрватска Месопотаннја", како аутор назпва земљу измећу Драве, Дунава. и Саве, јер је познато да иосгоји само једна Месопотамија, а све су друге апокриФие. Г. аутору, као геограФу, познато јс, да таквнх Месопотанија, као шго је иоменута хрватска, има скоро у свакој земљи н народу: њих ће „врући“ патриотн и даље изналазити и тако назнвати, али би онс у нашу науку унело забуну, па и ненстину и за то их мн нсћомо примати. Површина или „пљоштина“ целс височине, коју је аутор мерио, Амзлеровим полним планиметром, износи 9650 км. Средњу висину је одређивао но Пенковој методи, по којој је до сад радио Хајдсрнх срсдњу висину АФрике, а по којој је цзрачуната и средња внснна Србнје. Средња је впспна: цсле височине 724 пх., Велебита 700 ш. Плешевице 782 ш., Велике Капеле 698 ш. Мале Капелс 68 • ш. п личкогатачке висоравни 598 ш. Средња је висина венца нлп била Велебитова 1301 ш., Пљсшевпце 1259 т, В. Капеле 1095,. т., Мале Канеле 1007,8 т н висоравни личко-гатачке 1003 ш. Пнтсресно је, да .је средња впснна севернога Вслебита, севсрно од прсвијс Такадице, знатно маи.а од средње висине јужнога: и}>ва је 1344 ш., а друга 1268 ш. Средња јс висина в}>хова Вслебптовпх 13*1 ш., Пљсшивице 1281 ш. В. Каисле 1125,|в. 51 Кансле и личко-гатачке висоравни 1045.в ш. 1) Бпл.о јо још за тај посао дело: ОИп4о МагшеШ Уо1ите4па (1о1Г Г.чо1а «1’ К11>а Иота 1894. 2) Пи впсочнна није згодан термин, алн док сс згоднији не па1,с. нс трсба га горим заиењивати. II Г. Клајн1| јс задржао тау тс|>мин.