Delo

590 Д Е Л 0 Средња је висмна нревија Велебитовпх: 1181, Пљешевице 1121, Вел. Капеле 878,9, М. Каиеле и личко-гатачке висоравии 1045,6 т. — Средња је впсина иревоја Велебитових 1181, Пљешевице 1121, В. Капеле 879,9, М. Капеле и личко-гатачке висоравни 879 т. Разлику између средље висине врхова и превоја (ппШеге 8сћаг1ип§) назива аутор „нопријечном развршитошћу“. Средња вергикална развршнтост В. Капеле је 247,8 (?) Велебита 186 (?) М. Канеле 165 и Пљешивице 150,6 т. Средња је висина највиших врхова заиаднога или ириморског била (Велебит) 1482 ш., нсточнога 1320 т. а средња висина најнижих превоја (које је висинска граница најнижих превоја ?) у западном билу 461 т. а у источном 430 т. За тим долазе подаци о дужини и ширини била н обличју ових планина. На Велебиту је највпшп врх Малован 1760 т., на Пљешивици Осеблин 1657, на В. Капели Бјелоласица 1523, а на М. Капели Селишки Врх 1280 т. 61. Б а 2 а г У а п к о V. бхрСапзкх В а 1 к а п 1 окоКса и §ео1о§кот 1 рећ’о§га1бкот ро§'1е(1и. (Ј2. БХ1. кпј. КаЈа ји^озк акаЈ. гпапозћ г тпјећњзћ. Б Ха^гећи 1892) ; с 9 палеонтолошкпх, 5 хромолитогр. табла н једном геолошком картом. Ирви рад једног млађег бугарског геолога, који .је бно ђак нок. Ђ. Пилара. Материјал, донесен са Шипчанског Балкана, обрађсн је научно и темељно, онако као што је Пилар радио своје послове, којима Је стскао евроискога гласа, и ако би се шта имало да замсрн Ванкову, го су недовољна ароматрања на земљишту п отуда некп не. поуздани закључци. Писац најире наводн литературу о Шинчанском Балкану иомињући при том п дела, која имају више геограФСке вредности н у „прсгледу иојединих заступанпх Формација“ резумира резултате, Најстарије стене Шинчанског Балкана јесу гранит и гнајс, а са њима се јављају п амФиболит, кварцит итд. За тпм долазе филитичнокристаласте сченс, међу којима пма највпше сивих н мрких Филита, кварцевитих Филита, па талкшиста и хлоригошиста : у горњсм кату ових кјшсталастпх шкриљаца п Филита Јављају се иолукристалаете стсне, ноглавито ваиновити и лапаровити, кварцевити шкриљци. Од ових је стена гнајс-граннтски масив архајске старостп, а горњи су катови Филита, по Ванкову, ио свој нрилицп палеозојски. Тула нс помиње налеозијске филптс у централном Балкану. — Пј^ско ових кјшсталасто - филитичиих сгена долази гријаски доломиг п кречњак, за тпм шкриљци ЦЈшснкасте, зеленкасто нли беличасте боје. У крсчњацима и доломитима Тула је нашао Фосила (Муасћез, Муорћоћа и ХаћееПе), који пх сгављају у доњн тЈшјас. — Јура је иредс гављена лапором, исшчаром н белим п мрким кречњацима: титои је констатован Фосилнма: многн аптихуси, белемнитн н РепзрЈпшЈед. — У к|1едн пз-дваја доњн неоком. иредстављен поглавито пешчаЈшма и сивим лапо