Delo

НАУЧНА ХРОНПКЛ 591 рима ПотрограФски су материјад средњега неоЈ.ома ланорн са конкрецијама н псшчари. ЈЗикков нс дајо довољно доказа за ова цснкаља. На основу чега су издвојенп доњи и средњи неоком ? Горњи је неоком нредсгављен снвим компактним кречњаком и лапоровптим пешчаром ; средњи је неоком од овог одвојен на основу тога, шго су ланори и нешчар конкордантнн са кречњаком, а леже пспод њега. Ј горњсм неокому разликује ио Тули : криптоцератитне лапоре и нешчаре, капротинскс кречњаке са капротинама и неринеама н баждарскм кречњак отворен, снв или жућкаст, петрографски, дакле, различан од капротинскнх п садржи ехннида. У синклинали каЛротинског кречњака лежи аптургонскп вапновити лапори и пешчари. За тим долазе еоценски, Фосилима богати вапновнти лапорн н иешчари. Има н дилувиума и алувиума у долинама, потока и река. Уз радје приложена картнца, „Геолошка скица Шиичанског Балкана“, размера 1.126.000 (руска карта са нзохнпсама) и на њој је пздвојено 18 боја. иоред поменутпх седиментних стсна и катова, још и мелаФири н базалтн око Габрова. — Да додамо, да је орограФСки онис слаб. недовољан и за иотребе гсолога, н да у опнеу тура нма незгодних конјектура и закључака, као она, да бп се Кисељчева могила могла неком могла унинити „вулкански чун“ (с. 8.); нису онаквог облика брегови вулканске нрнроде. 62. Г. Н. Златарски : Ге ологическо-пе т р о г р а ф н ч е с к о о и п с а н и е н а С р 'I. днл-Гора м о ж д у р Г к п т 'ћ С т р Г. м а II Тополннца н на сбс4днит4 н е ц с т ј> а н н. С р 'ћ д е ц ч. 1893 г. Средња Гора, ова прилично впсока (1371 м., а највиши г.рх, Богдан, 1570 ш. и доста велика (око 60 км. дугачка а до 30 км. широка) иланнна суседне нам кнежевнне, била је до скора не само у геолошком исго и у геограФСКом погледу са свим нспозната. Ами Буе н Барт су мислнли, да је она само један крај Старе Планине. Све до Хохгитетера нико јој у литерагурп ни име не номиње, а тск се на основу руске карте, саграђене приликом последњчг руско-гурског рата, сазнаје гдеје уираво н каква је та планина. Једпнп геограФСкн (н то добар) оппс о њој до сада дао је Конст Јиричек. Још је мање позната Средња Гора у геолошком иоглсду. Хохштетер је дао врло недовољне подагкс, Тула се држао Балкана, Санер је само долазио до Средње Горе, а Шкориил је на својим картама колорисао како му се кад учпннло згоднпје (безк да пе кажс иричинитГ^, што велн писац). Погребно је, дакле, заиста било, да Златарски, као бугарскн државни геолог, пропутује п тачније нроучи ову планину. Своје екскурзнје извршио је он још летп 1886. год., алн резултате свог нутовања нпје могао одмах објавити, јер је нмао прво да проучи досга богату збирку ерунтивних стена, што је и учинио. те је ова моиографцја Средње Го]>е пзншла тек лан.ске годинс (пр-