Delo

592 Д Е Л 0 во у „Пер. Снчс 1)1 лг. Књ. Дружество*', па иосле одатле на ио ее штадшано). У овој Златарсковој геолошко нетрографској монограФијп Средње Горе јасно се разазнају трн одел.ка : јсдан. у којем со онисују ноједине маршЈ»уте н пзлажу занажена Факта; други, у којем писац пзлаже петрограФска проучаваља сакунљсних кристаластих п еруитнвних (сгаријнх н млађих) степа:— и трећп, који је управо само резиме онпх других одељака, у везн са историјским ирсгледом геолошког проучавањаи нознавања ове области. Код пнсца јсово резнме дошло — нознам зашто — као „увод“', иа онда долазп петрограФСки опис стена и, на послетку, опие маршрута. Поменућсмо још, да је првп део пншчеве монограФијс Јонај „увод“), као зассбан геолошки преглед Средње Горе, раније '1890. год.) публпкован у 37-ом „Сномснику Бечке Академнје Наука“ са једном геолошком картом у размсру 1 : 800000. Уз ову садашњу монограФпју пак има једиа прегледна геолошка карта у мало већем размеру (1 :'210000). коју је иисац још 1891. год. као манускриптну карту нзложно бпо на IX збоЈ>у немачкпх геограФа. Средња Гора налази се измсђу Старо Планпне и Родопе Од 1ц>ве планине одељсна је малим и уским иољсм Златице, из којег се доста стрмо узднже, а од послсдњо пространом равннцом Марице, у коју се постенено спушта: на западу је међа Ј>ека Тополница, а на истоку и североиетоку Стрјама. Све воде, нгго извиру на Средњој Гори, сливају се у Марицу ; главне артерије, које их спроводе, јесу : Тополнпца, Луда Јана и СтЈ>јама Основу Средње Горе чине граннтоидни и обнчан гнајс, који су у псто време и најважнији стратиграфски члан у геолошком саставу њеном : поЈ>сд гнајса налазе се још н други кристаласти шкјшљци и Ј>азие гранитоидне и трахитоидне ерунтивне стеие. Гранотоидне стене (граннт, иегматит, гранит, амФиболски гранпт, порФирски гранит с амФиболом. сијеннг, дијорнтса кварием, дијабаз с оливином, габЈ>о с лабрадором, порфнрит и ортОФнрит) јављајусе на неколико места у гнајсу и мишисту. Назападној н југозападној страни долазе преко крисгаластих шкриљаца доломитнокречњачки н кречњачко-лапоровнтн слојсви тријаса (који су као гаквп само но аналогпји с балканским трнјасом 0ДЈ>сђени) ; за тим сс, нсгде иј>ско ових творевнна а негде одмах прско кристаластих шкЈшљаца, јављају лаиоровити н ваиновити пешчарн, сиве н ИЈ>венкасте боје, у којима се меотимице налазе КЈ>етацејскн алн махом пеодредљиви фосилп (писап одређује само средњокрегацејску карактерну шкољку Е х о д- у г а п о 1 п т 1> а Г а т к.) У друштву са овнм ссдиментаЈшнм творевинама ТЈшјаса и кј>сдс нал13с сс н млађе, трахитондне, е]>унтпвие стене махом андезити н трахнтн, а поред гога још п липаритп п туФОви — каквиУ —). Шго се тнче гсолошке старост11 овпх тЈ>ахп гондннх стена, ппсац нризиаје, да је то врло тсшко одредитн, алп .је пнак, према томе што су многи минерални састојци њп-