Delo

ПАУЧНЛ ХРОНПКА 593 ховн воК јако измењснп, склон да их сматра као рслагнвно доста старс. На основу овог истог разлога многе стсне, које се нначе слажу са андецизпма-, уврстно јс у порфнрпте. — У веК номенутом пољу Златпце, даље у долинама Лудс Јане и Тоиолппце, а нарочито у долинп Стрјаме п у равници Марнце налазе се дилувијалне и алувијалнс творсвпнс. Терцпјар, јура и црвснп нешчар нпсу ипгде констатовани. Долина Марнце, која раздваја Средњу Гору од Родопе, није само ерозијоног норскла, него јс по свој прилнци предисчонована још и дислокацијом на југонсточном и јужном ободу Срсдње Горе. За ово нам највише говори појава оних сплнпх термалнпх извор;* на овом крају те нланннс (пма око дваестину, махом индиФерентиих топлица, с темнературом од 31—50° С, и ио којп пут с малпм колпчинама угљене кнселнне илп сумнорног водоника): нег оваквих изво1>а на једном месту („ХисарскитТ банп“) чине најважннју бању у цслој јужној Бугарској. Преглед еруптивнпх и седимснтарних ФормациЈа нанисан је јасно п прегледно, а у оннсу маршрута унето је с-амо оно шго јс пајважније. У опште овај рад Златарссов добро је дошао нс само за сиромашну домаћу гсолошку лнтературу бугарску, него п за гсолошку лптсратуру Балканског Нолуострва, јср нас уиознаје с једннм иовсћим и до скора са свим непознатим крајем. Д-Р рВЕТ. р3 АДОВАНОВИЉ др;к. геолог. НЗ. В а ц о в к. 0 с е м т. т а б л н ц п з а н аблок)д с н п а т а н а д 1. р ж а в и а т а м етео р о л о г п ч с с к а с т а н и ц и п вв Софил. (Сборникг. за народни умотворешш, наукаи кннжннна кн. VII. ст. 512. 1892. Пзложен је табеларнн нреглед метеоролошкпх нроматрања у СоФији за Новембар и Декембар 1891, годишње средине за 1891 и нроматрања за Јануар, Фебруар, Март, Анрил и Мај 1892. 6Ј. Бика I) 11111 1 г о V. ВеАгиц-е гиг цео1оц1бсћеп иш! рс1гоцтар1изсћеп Кенп1п188 Јез УНобацећ1е1е8 1 п В и 1 ц а гг е п, ит епгег цео1. Иећег8Јсћ18каг1:е шн1 3 ТаМп. (Аиз (1ет БХ. Бат1е с1ег БепкзсћгФеи Јег таНичи.иа1иг\\тз8. С1азбе <1ег кагзегПсћеи АкаЈетге Јег МлззепзсћаВеп). ЛУген 1893. 65. В е г 1 с ћ I е с1 е г С о т т г 8 8 1 о и 1' и г Е г 1 о г 8 с ћ и п ц Ј е 8 6 8 1П с ћ е п М 111 е 1 т е е г е 8 (Аиз Јеи БепкзсћгВЈеи с!ег ка1з. АкаЈеипе пег ^УГззеизсћаИеп 111 МТен. Вп. Б1Х.) Вепсћ1е е!с. (БенкзсћпВеи Вп. БХ). ЛУГеп. Тетрзку 1893. Бсчка Академија Наука онрсмила .јс екснедицнју на иароброду „Полии ради нсиитнвања источних дслова Средоземнога Мора. Гсзултати те екснсднцнјс, која јс раднла летн 1890., 1891. н 1892. годпнс, нзложенн су у горњим нубликацпјама бсчкс академпје. Онс садрже 8 ирнлога, у којима су опнсане принреме и инструменти за испитивање