Delo, 01. 04. 1894., str. 107

Д Е Л 0 100 тако безначајним стварима; јер тн људн нпсу нн слутпли докаквих he се дпвних резул!ата доћп доцнијом прпменом снектралне анализе у астрономији. Тако је и оно познато место у Клементија пз Алексапдрије, о мисирском писму, бнло дуго времена без икаква значаја, док најзад, благодарећн другпм проналасцима, није постало кл.уч за све мисирске студије. Што се најзад тиче оне опако тесногруде замерке, коју смо н код нас тако често чули у сличним приликама, да такви дивни резултати. и кад се до њих дође, немају никакве практичне прпмене, нису кориснн, или, како се то каже, продуктивни ту нарочито вања бити обазрнв, јер оснм тога што је науцн допуштено да буде сама себи цењ, велики број врло важних практичних проналазака оснива се час на једној случајној, на први поглед неважној опсервацији, час на чисто спекулативнпм разматрањима, предузетим без пкаквог обзира на практпчне цељи По који пут, чисто теоријске студије донесу, пошто су дуго времена остале неупотребљене, огромне, обилаге практичне корпсти. Морнар — тако читамо у оној благородној књизп о Напрецпма њудскога духа — морнар, који се тачнпм посматрањем географске дужине сачува од бродолома, нма да захвали за свој живот једној теорнји, која се једним низом истина везује за проналаско учпњене у чисто спекула.тивној це.ви, у школи Платоновој, који су читавпх двадесет векова лежали са свим бескорисни... Кад онај математичар буде трп четнри пута прочптао Милтонов кРај”, и мало о њему размислпо, јамачно неће више гштати шта је у њему Милтон доказао. Али ja ндем даље. Ако нпједна наука није заслужнпја од друге, ни они који једне негују виши од оних који негују друге, можда ипак има студија које су нам блнже од других, које одговарају извесним нашнм пречим, шнрнм, општијим потребама II у те ближе студије књижевност спада несумњиво. Оно што је за човека најважније и најзанимњивије, оно што га се највише тиче, слика се и расправња у књижеЕностн. Од свега што постоји на свету, човек се човека ппак највпше тпче, а човек, цео човек, у свима правцима његова живота и делања, са свима његовпм осећањима, жељама. надама, погледпма на свет, мислнма о његовом задатку н положају на овом свету, једном речју, са целим својпм унутрашњпм п друштвеним жпвотом?-