Delo, 01. 04. 1894., str. 108

0 КЊИЖЕВНОСТИ 101 етредмет је књпжевностн. Оне научне гране које задовоњавају његову оправдану радозналост за објашњењем свега што се око њега дешава. које му врло умно одговарају на поставњена његова мучна пптања, које му, благодарећи нодобнпм применама њихових проналазака па практичан живот. увећавају његово материјално благостањс. које тако доносе сав овај впдљиви напредак. којп за обпчие очи бележи стопу по стопу људско напредовање у великом иутовању човечанства кроз историју; — те науке су и корисне, н занимљиве, и достојне цене која пм се даје Алн оне највећпм делом имају само спољашње важностп за човека, оне коју свака наука има као наука; унутрашње, оне, која бп па самог унутрашњег човека утицала, која би унутрашњег човека мењала и унапређивала, немају. илм једва. Кад ботанпчари буду покугшлп н сложнли у своје музеје примерке свих до сад познатпх пет стотина хиљада бн.кних специја, па пх буду испитали. класиФиковали, п буду објаснили сваку разлику у њиховом облпку п саставу, п •буду то исто учпнпли н за Фосилне облпке, којнх, како веле, има још много впше од живпх — хоће ли онај којп то све буде знао бити због тога срећннјп, пли бољи? Кад фплолози буду побележплн н проучилп све језпке п наречја. која се данас па земљи говоре, буду похваталп законе њихова постања и развоја. н пронашлп њихова међусобна сродства. и успеју једном да наппшу упоредну граматпку свију тпх језика, — хоће ли морални човек, онај којп нас се највпше гпче. <бити отуд боље спреман да уреди свој унутрашњп живот, ieдпнп од кога зависи и његово задовољство н пспуњење његове моралне цељи? Материјалне напретке ја мало ценпм. Оно чиме се век по век мадо безазлено дпче један над другпм, њпховн технички п научнп проналасцн. мене, кад се ставнм на једпо шпре и внше гледиште, оставља хладним и равнодушнпм. Свп ти проналасцп не чпне у ствари човека нп бољпм, нн срећнијим, не увећавају збир његовпх правнх и трајних задовољстава ни у колпко* На материјалне се тековине н напретке навпкавамо. Као свако задовољство које с поља долази, тако и матернјалне тековине само у првом тренутку, за време новине своје, дају нам нзвесно уживање. А осим тога, те материјалне тековине постају у ствари потребне тек кад су