Delo, 01. 04. 1894., str. 115

108 Д Е л о и riicoko ужмвање, које на цео жпвот баца своју велпку светлу сенку, н даје отштету за рђаве часове, где љих пма, а увећава на изредан и узвишен начин задовожство срећних егзистенција. Живот у том идеалном свету је као здрава шетња по врховпма внсова ; чист ваздух се само дише на тим висипама; срце у њему брже куца; очи боље и дање виде. Хоризонт се проширио ; поглед на стварп посматране кроз ннмб непомућене емоцпје, разведрава се, и човек, у тим ретким тренуцима, нз лазн прекањен, као окупан у чистом етру, са јаснпјом и вишом свешћу о себи и свету. А оно шго сте прочитали, пошто сте књигу пустилп из руку, остајо у вама, паставља со ; утисак траје, као што акорд на харФи звонн и бруји и иошто сте прсте уклонили. Тако се у човеку нагомилавају утисци, остацп минулих емоцпја, градиво за нове, и душа постаје као инструмент, којп ћс од сад под најлажшим додиром треперити. И то је ново његово васпитање. С друге страие машта се насели најразповрснијим сликама, идеалнпм призорпма и личностима ; слике с којима смо се упознали у делима ведикнх песника, не губе се, но остају у једпом куту наше Фаптазије, готове да нам опет изиђу пред очн, кад ми зажелимо. Човек који је много читао, као љубитељ леипх вештпна, не познаје само лепс ствари које је имао прилике да види око себе у животу, не познаје само лепе иределе кроз које је пропутовао, личпости које је у животу сретао, драматичне призоре који су се збили у његовом присуству, но нознаје још и све оне личности, и пределе, и призоре, које је пашао у песничким делима великих писаца. Машта начитана човека је као жив и бескрајан музеј најлепших слика. II тај свет баца своје зраке на овај обични, свакидашњи свет, меша се са њнм, и улепшава га. Ми се у том свету учимо да боље видимо овај. Хоћу да кажем да смо у њему научили гледати, па онда и у овоме боље ужпвамо. И то не само заго што нашом маштом, «/ која се фиктнвним сликама обогатнла, умемо да уленшамо оно што видимо, да недостатке допунимо идеалишући их, но још и с тога што смо у опште научили да боље гледамо. Песник п уметпик виде много што шта пре нас, виде оно што мп не бисмо моглп, да нам га они не покажу. Ми видпмо, али grosso modo, п утисак нпкад није ни потпун ни довољпо јак. Песннк