Delo, 01. 04. 1894., str. 116

0 КЊИЖЕВНОСТИ 109 и уметник дмлазе онда. па нам показују шта су онн виделп, благодарећн моћп снмпатије своје, моћм саосећања са целпм околнпм светом, и ми то впдимо после љих, с почетка па нрпмерима којо су нам они показалп, доцпијс п на другим сличним прпмерима Кад нам се тако очп буду отвориле у нсколнко прилпка, мп ћемо се иостепено навићи да све свуда п самн гледамо, и без њпхове номоћн. Излпшно је додавати кмлпко је то лепо васпитање, колико задовоњства доноси са собом, н колико доириносп нашој општој култури То и јесте по мом мпшњењу, једно од главних својстава лепе књнжевпостн, то развијање васколпке п многостране, моралне н естетичке симпатије у њудскпм душама. Поезија, дубоко уочена у својој суштини, н није нншта друго до симпатично осећање са нашом околипом, жпвом и мртвом. Поезнја су емоције којс добијамо од ствари. Прошпритп што впше круг тих смоцпја, начиппти човека што приступачнијпм најразноврснијим утисцима, то је један од задатака лепе књпжевности, којега је она. ако тако смем роћи, свакпм даном све свесппја. Поезпја која се у прва времена ограничавала на један мали број мпслп, догађаја п осећања данас захвата у свој опсег, све ишрпм п ширим круговима, не више само човека, но целог човека, не само поједпне слојеве друштва, но цело друшгво, по само поједипе догађаје, но све што се око нас дешава. Све она узпма у своја велика наручја. Сама прнрода улазп сваким даном све више у њеп оквир : упоредпте само описе предела у Омира са онисима Дикенсовим, плп Толетојевим. И не шири се опа само по обиму, по и по појединачном удубњивању у ствари. Тако она шири круг наших симиатија Колпко иовпх осећања мп данас пмамо, колпко смо кадрн пових утисака да примимо и сгвари да разумемо, може се вндети н пз најповршпијег поређења данашњег човека са човеком рапијпх времена, или и дапашњег начитаног човека са простим неуким њудпма. Сума емоција коју може иматп један од овпх последњнх песравњено је мања од суме оних многобројнпх п разиоврспих емоција образована човека, чнја душа можс да пма симпатичне везе са тисућом ствари невидњивих, неосетнпх за обично, неваспптапо осећање. У данашње време, кад просвета потпскује п истискује теолошку религију, њуди