Delo, 01. 04. 1894., str. 117

110 Д Е л 0 су се већ чешће питалп, шта на њено место пма да дође, или већ долазп, да послужи као моралан Еођ. којп ће нам казпватп, као до сад релпгија, пут којим да идемо, и начин на који да идемо II свакпм даном све јасније постаје да почпње да је замењује свест о солпдарности. адруштвеиост», спмпатпја, већа осетљивост, симпатично одушевњење за добрпм п лепнм, поетска п осећајна страна у човеку. II наравно, многобројни су узроци којп то особпне развијају, али пм је свакојако најмоћнији покретач и носилац лепа књижевност. Она је као огромна река, која у свом кориту носи те паралелне струје, ваљајућн у својим таласпма старе остатке п рушевпне, разливајућп се далеко у зем.ву преко својпх обала, натапајући п напајајући својим водама целокупно зем.внште, рачвајући се у непрегледне мреже већнх н мањих канала, којп постепено освајају п најудањеније крајеве н најдуб.ке слојеве. Шго је пре била своји на неколнко мандарина. данас постаје општа људска пмовинаТако не само идејама и садржајем својпм. но п својим домашајем, она поотаје све нодобнија да послужп као једио од моћних васпнтнпх средстава нашнх. Тај утицај њен можете и на нарочнтпм иримерима впдетп. у већини псторпјскпх п друштвених покрета последњпх времена. Друштва и народи кретанп су књижевним делима. Русовљева су дела била преобразнла Европу, створила једно друштвено душевпо стање. које је било од највећег утицаја на развијање догађаја Колико је књпжевност помогла доласку Француске Револуцпје, познато вам је. Гетеов аВертер”, Шатобрианов „Рене”, Бајроновп јунацп, производплп су душевна стања за читаву једну псторијску периоду, која су и позната под њиховим именима. За ослобођење Италије учинили су родољубпвн песници талијански прошлог века и прве половине дапашњега толпко псто колпко њени политичари п спољашњп догађаји. «Чнча Томина Колпба” БпчерСтовове помогла ie зпатно да се укпне трговина с роб.вем у Амерпци. За Тургењев.вев «Ловчев Дневнпк” веле дајетолпко псто прнпомогао ослобођењу руског мужика. Утнцај рускога ро.мана друге половнне нашега века па данашња мпш.кења и осећања такође вам је познат ; као пре вертернзам п бајронизам, тако данас постојп толстопзам, п као реч н као Факт. Иајзад у најновије време нмате утнцај Ибсенов, чпје се тео-