Delo

S Д t Ji 0 свију ових старих С1аница, које се сад губе, као и стари њихови господари, са Фесом без кићанке ирумсним, доброћудннм лицем. Седох, као преломљен, за први астал. Један се сељак ослонио о стуб и гледа бесмислепо право мепи у очи. Двојица друга сабила главе на прса, сгала на дохват мехаиског хлада, иарају штаиовпма ио гграшини и разговарају. И под оном стрејом, где сам, пробија жега, а зид врео као скоро угасла пећ. С једне, уже стране овог ходника, рашириле се врежп од хладолежа, који је нзбио пз једног дрвеног сандучета, па и кроз ово лншће пробијају зраци. По механи чујем равпомерио клопарање механџиних кондура и шум воде. Менп иешто притискује трепавице и кад год их склопим осећам па очима врео и влажан додпр њихов и после тога неко једноставно и мутно црвепило. Механџпја ми донесе велику чашу воде и на једпом тањирчићу са плавнм первазом, иеко.шко парчади шећера. Полагано повратих душу. У селу, колико га кроз дрвеће видим, влада неки изнуђен мнр. Ротко где зашарени одело, по њиховим шпроким авлијама, још се ређе отварају вратнпцо, а глас људски пп да се јави. По некад се чује раздужепа цика ђерма и тада кроз грање впдпм дугачку мотку, како се спушта к земљи или се диже у вис. У два трн маха, ирођоше друмом просга воловска кола, са гломазнпм точковима, а пред љпма, за њима и над њима склупчава се прашина н опкољава их са свпју страна. После се прашпна лагано слеже одакле се п дизала, насиггљућп широк и дубок траг од точкова. Људима побелеле всђе и бркови и кроз пешкире, којима су повезалн главу, пробнја зној п меси се са прашином. Над сагорелим пољем трепери она иозпата пгра од жегс; она нс да очпма да се кроз њу гледа, и само у даљини, над самим хоризонтом, види се бела, јасиија нруга, која се лагано таласа пад голим и освегљеним планинскпм венцем. По ја сам брзо сгекао себтг друштво. Сеоски попа мп је био познат, још од оних ((срећпих дана”; али како је досш давно била прекпнута веза наших разговора, морало се много