Delo

Д Е Л 0 16 11a оист сипам лек у очи и — оздраве. А што сам се тада радовао, већ . . . можете помислити. Смејао сам се. смејао сам се баш 6д срца. Али не прође ни недеља дана од тада, а она радпла нешто око огњишта, па она ватра и дим, разуме се већ, те јој се опет поврати болест, и још горе Пишти јадна, пиштн као црв : «Дај лек, дај лек !и Само тако кука. «Продај, каже, оне моје минђуше— шта ће ми? — само ми донеси онај ирашак, он ми је и пре помогао!” Мене удари нешто овде у груди, па велим само : Добро, продаћу. И онда скинем своју бурму с прста, па донесем лек и заспем јој очи, а она само уздпше. «Јеси ли, рече, продао ?w Јесам, велим. И, како је онда уздапула ! Прво јој се затресоше рамена, па глава, и после сва задркга, па ми каже : «И ако си, шта ће ми ? Кад оздравнм, ја ћу зарадитп сама, да купим друге.” После се умири, па ме пита ово оно за децу. Не брини се ти нишга, велим, само оздравн; све је добро. «Ко, вели, нема очи, тај не впди Божјег света!м Све тако којешта говорн. А ја ни пта, само ре^ох : Оздравпћеш тп . . . не бринп се Па одох у авлију п овде ми се нешто стегло, иа све јаче, све јаче и . . . ех, и плакао сам онда . . . Шта je, као, и то, што сам плакао ?! . . . После све тако, све тако, а дођз испит. Ревизор каже: «Што, вели, не знају деца то и то.и Нешто из чиганке Ја ћутим. «3нају ли , вели, деца да певају ?” Не знају, кажем. «A што?” Нисам их, велим, ни учио. Ревизор само врти главом и каже: „Прљава вам је школа.” Прљава, кажем н ја, и гшсле рекох за очи и, већ, све шта је било. „Тако се, вели он, сваки бранп. Нећу ја, вели, то да чујем.и После заииса, већ разуме се, слабо . . . све слабо .... После тога. већ се зпа : ’ајд’ у друго село, продај ствари, скрпн се за пут; а очи стоје п марама стоји. Сад, велим, што и да је лечим, кад иишта пе помаже. Иде сама на неку лсковиту воду, код манастира и веш, да јој помаже. Него је то далеко, па се уморп док оде п да се врати. Једпом је ишла и на колима, па ми вели: «Ово ти је царскп пћи . . . Нит’. сам осетила, кад сам пошла, нит' кад сам дошла . . Баш јуче каже: «требало би оиет д' одем,” ама сад мп је мала болесна. па иеће с њене руке нп да се макне. Врпштп само, вршптн и све виче: Ма! . . . Ма! . . . тако је зове. знате.