Delo

ГОРАК ХЛЕБ 15 — Легнем, вели, тако по некад, лежим а не сиавам, иа онда кажем: 'ајде да мислим. Кажем себи на пример: Кажи ти меии: шта је живот? Прво велим: то ’ти је, што једеш и што * иијеш, па онда све друго . . . већ зна се, шта је живот. Није то све, кажем себи, нма ту још нешто. што се не зна. И тада ми долази у главу нешто велико . . . као неке мисли . . . Бадава! Сад не могу да се сетим. Увек после кажем : напиши све то једном, напиши, . . . па никад Чим узмем перо, а ja напишем: једеш, пијеш ; а кад легнем, онда ми дође оно друго . . . оне мисли ! II онда увек мислим о себп . . . мислим на пример, што сам ја овако .. . овако . .. но, па сиромах и, већ зна се, како сам ? Ко то зна за што је тако са мном ? . . . После велим : то је моја срећа ; па тек се замислим и кажем : шта је то срећа ? .. . Он одмахну рукама, као да се брани од нечега, стресе лако раменима и ногледа око себе. После се маши за чашу п само што овлажи впном уста, па је одмах оставн. Мени се учини тога тренутка, да га нешто мори и дира, али ни он сам не зна шта je то. Да ли је то кака мисао, која га из прикрајка дира и која се упорно крије, да га само дражи ? — Болесна ми жена — рече од једном, — очи је боле, па већ ево осам година како овако гледа (он направи шаком стреју над очима и погледа и у попа и у мене), па опет ради . . . ради н ноћу и дању. Кажем јој ја : Немој Савета, остави се тога, повредићеш очи још горе. . . «Морам вели, морам.” Још не може да се излечи. Па кад се онда разболи, а ја кажем самом себп: све ћу да дам, све ћу да дам. само да је излечим. Донесем јој неки прашак овако у кутији н бео, иа јој заспем очи и питам је : Како тп је сад ? А она каже : «Све ми је добро, све ми је добро, само ми гори још ово око.н Десно, знате. «Још би, вели, требало оног прашка.” Погледам ја око себе, погледам у њу, а она лежи на кревету овако и марама јој на очима — како ћу да јој кажем? — а немам впше ни паре, ама нп парице у џепу. Шта ћу ја, већ узмем њене златне минђуше, што сам јој куиио за прстен; њој не купујем ништа, па 'ајде за лек . . . После је питам: Како ти је сад, Савета ? «Добро мн је, вели сирота, добро ми је са свим, само ми сад гори ово друго око.” Лево, знате . . . :Оћеш још прашка ? питам је. «’Оћу, велн, ако има.м