Delo

30 Д Е Л 0 дана и бно со од свега срца забринуо за свога „малога ii]>o<i>ecopa.u Алп чпм бп на часу његове очи иале на Аврама Левдала, нзишао бн му пред очи опај догађај. u Аврамова безгранична дрскост толико се тссно всзала са несрсћнем болсшћу малога Марпја, да му се на послетку. чнннло. да је Аврам Левдал свему крив. ПроФссор је нотајно посматрао свога сина и дође до увереља. да је успела мстода, коју јс пзабрао у споразуму са школом. Често пута. када би се Аврпм блед и заплашен у кући провукао порсд њега, од срда би жалио свога спна: али се он толико уздржао, док му се на нослетку нпје учинило. да јс доста. Једнога дана с тога рсче: „Ми смо се сад предомнслилн — ми, твоји родитељи п школа — и дошли емо до резултата, да покушамо, да те задржимо и можда начинимо од тебс још до брога п уиотреб.Ђивога човека.“ Аврам се бапи оцу на нрса и јецаше гласно. Ностуиак, којн су нрема љему употребљавали, на иослетку бп га довео до лудпла; мислио је, да ће бптн послат страним људима и представљао ,јс себн у будннм часовима у својој ностељп најетрашније ствари. А сад, кад му се донушта да осгане, учнии му се милост п благост очева нревеликом. ПрбФесор остави маха утис-ку, да će укорснп, на онда реч : ,.Да ее у пме Божје сада надамо. да нам нећеш опет задати тако велику брпгу.“ Аврам сс заветова. да се то никада више неће догодитн : он се чисто осстн сломљени.м п уништеним, па ниак толико захвалннм на онраштању: да заиста никад впше не нокаже ни најмаљи пркос ! Алн у малнм одајама госпође Готвалд бплоје тпхо п жалосно ; звонце над вратпма било је обмотано н госнођа Готвалд је пајмила једну девојку да јој помогне. Јер је сгање малога Марнја све пшло на го]>е. Лекар Бенцен рекао је проФесору Левдалу, да је жслети, да дечко ум]>с. ношто до своје намети ннкад више неће доћи. Госпођа Готвалд није то знала и нонављала је н да.н и ноћ у себи: „Не сме умрети, не смс умрети.ц Било је за њу нсмогућно п непојамно, да јој се може отргнути једино дете : та она је толико нренатила. Малп Марије лежао јс вруће главе п у no.ia отвороних очију п ве. зпвао је нацовске чво]>овс у чаршав од ностеље. Шапутао је готово без прекпда декламацпје и конјугације и правила u нзузеткс — његов јадни мозак бпо је сав увпјен у Мадвпговој наборној опшпрностп u тумарао је страшљпво тамо амо у мраку. Бнли су лепн всдрн нролећњи дани — нраво времс за н.чдање: н 1'осиођа Готвалд бп долазила и одлазпла, и хтела је све да внди бољнтак. Алн једне вечери опазп да се прнближујс крају. Марнје је лежао немнраи п шапутао јс све брже. „Драгп Марије, драги, д]>аги Марије, тп несмеш ум]>ети својој матери, не смеш. јер п не знаш унраво, шта сп тп твојој матерп : ]>ецп. да нећеш да ндеш од мене, реци !“