Delo

0 Т Р 0 Б 31 „Monebor, moneberis, monebitur, monebimur, monebimiui. monebuntur," одговори Марије. ' ..Да, ти си ваљан дечко. тн cu најбо.ви у целом разреду у латннскоме. То каже ректор и данас- опет, кад је ту био. Али тн га ниси нознао : али мене нознајеш. је ли? Драги Марије, ти познајеш евоју матер, реци, је ли, ти ме нознајеш ,,Ađ, aclversus, aute. apud, circa, circiter“, рече Марије. „0 не, не, драго дете, не латински, не молим те ја За то. Знам ја како си ти ва.ван а ја тако глупа. Али реци ми само, да ме познајеш. да сн радо код мене, да нећеш да идеш од мене, да сам твоја драга матп, реци само то, реци само : Драга мати, реци само : Мати.“ „Fallo. fefelli falsum," рече Марнје. „0 Боже мој, Боже мој, да страшнога језнка ! Шта су ти учинили’ јадно моје дете ! Умреће, а неће изустити имена своје матере, своје јадне, засленљене магере, која га је с том нзанђалом ученошћу лишила живота.“ Она излете у ходник. у нади да нде лекар : али то је само био један укућаннн с горљега снрата, којп сс враћао кућп. Врати се у собу: али у вратпма стаде кршиги руке и повнче пуна радости : „0 Богу хвала ! Сад ти је јамачно бољс, драгп Маријс, ти се смејеш тако задовољно.“ „Mensa rotunda,"' рече мали Марије н умре. ОСМА ГЛАВА АГпхаило Мортман бно је уобичајио да пред ручак, 1.ада ее враћа из Фабр1н;е, сврати код госиође Венке. Множнна људи свакога је дана раднла на огромним нословима око земље. Даље је трсбало подићи чврсти каменн ксј ду;к обале и димњаке и зидове за небројене зграде. Удружеље акцнонарско било ie заеновано на основномс каппталу од сто хпљада сиеција и у вароши ноступно јс толнко норасло одушевљсње, да се престало тражити да узме удела н ен леска кућа, која ее гако хладно уздржала. Канитал је дакле скуиљсн у варошн, и Фабрнка „ФортунаД како јс названа уз поток шамиаљера, постаде диком и мезпмчетом вароши. Моргман је био весео н нун наде. Ннкада није бно тако задовољан са сампм собом н са свим осталпм. Ča иотчињенога места у туђој землш испео се на највишн стунањ новога предузећа, којим му је требало управљатп од самих ночетака. Поигго нн уирављачп ни удеоничари нпсу пмалп нн најмаљега иојма о ствари. иостадс он скорим правим иророчпштем, те се нпје нн устручавао да се размеће. Где су му недостајала знаља, није ее устручавао разбациватн се значајним речима, којима ux је све пренеражавао.